„Ne može se do pobede preko razbijenih glava“. Oštra poruka opozicije na konstitutivnoj sednici u Boru
0
0
Konstitutivna sednica Skupštine grada Bora pokazala je da političke tenzije nastale tokom lokalnih izbora nisu ni približno završene, ali i da među pojedinim akterima postoji pokušaj da se makar formalno uspostavi ton tolerancije i smanji nivo sukoba. Problem je, međutim, što takvi pokušaji teško mogu da imaju stvarni efekat dok u pozadini ostaju nerešene optužbe za nasilje, organizovane pritiske i atmosferu straha koja je obeležila izborni dan.
Jedina opoziciona odbornička grupa „Bor, naša odgovornost“ je od početka sednice insistirala da izbori nisu bili legitimni.
Dejan Nikolić ocenio je da je izborni dan ličio na „ratno stanje“, dok su ostali odbornici te odborničke grupe u sali držali fotografije pretučenih studenata i aktivista.
Time je čitava sednica odmah vraćena na događaje od 29. marta i nasilje koje je ostalo centralna politička tema u Boru ali i Srbiji.
Poruka opozicije bila je jasna.
Ne može se govoriti o normalizaciji političkog života dok nisu rasvetljeni napadi na aktiviste i studente i dok, kako tvrde, nema odgovornosti za organizovane grupe batinaša koji su tog dana bili prisutni u gradu, po receptu sa prethodnih izbora u više srpskih gradova.
U takvoj atmosferi, novoizabrani predsednik Skupštine Dobrica Đurić (SPS) pokušao je da pošalje pomirljiviji ton.
Osudio je nasilje tokom izbornog dana i javno se izvinio borskom studentu Lazaru Diniću zbog povreda koje je zadobio. Posebno je odjeknula njegova poruka da od njega „nikada neće čuti da su studenti ustaše“, što je predstavljalo distanciranje od retorike koja je prethodnih meseci često dolazila iz dela vlasti i provladinih krugova.
Upravo taj trenutak doprineo je nešto mirnijoj atmosferi u sali, ali nije bio dovoljan da ukloni duboko nepoverenje opozicije.
Jer, problem nije samo u pojedinačnim izjavama.
Opozicioni odbornici smatraju da je tokom kampanje stvorena atmosfera linča prema neistomišljenicima, a da je kulminacija bila fizičko nasilje nad aktivistima i studentima.
Posebno insistiraju na tvrdnjama da su u Bor dolazile grupe ljudi iz drugih gradova, sa „nabildovanim i tetoviranim batinašima“ i vozilima sa nepostojećim tablicama, kako bi zaštitili interese SNS-a na izborni dan.
Dodatnu sumnju izaziva činjenica da ni posle više od mesec dana javnost nema odgovore ko su bili napadačii, dok je policija, prema tvrdnjama opozicije, više pažnje posvetila saslušavanju pretučenih nego pronalaženju odgovornih.
Zbog toga su pokušaji spuštanja tenzija ostali ograničenog dometa.
Priznati borski hirurg dr Ljubomir Tošić otvoreno je rekao da je očekivao mnogo više od same formalne osude nasilja.
Očekivao sam da neko iz redova vlasti jasno kaže da je ono što se dogodilo neprihvatljivo, da se od toga ogradi i da javno obeća otkrivanje i procesuiranje odgovornih, rekao je on.
Umesto toga, osim Đurićevog izvinjenja, sa strane vladajuće većine kao i u prethodnom sazivu, nije bilo reakcija a ta „fikus“ tišina, za opoziciju, govori više od svake političke poruke.
Ni izjava novog gradonačelnika Radiše Petkovića da „nisu ljudi glasali za opoziciju, nego su bili ljuti na nas (čitaj SNS)“ nije doprinela smirivanju odnosa.
Iako predstavlja određeno priznanje pada podrške SNS-u, takva formulacija istovremeno pokazuje da vlast rezultat izbora i dalje posmatra pre svega kroz sopstveni rejting, a ne kroz ozbiljne društvene podele i posledice nasilne kampanje.
Dodatnu nervozu izazvalo je i prisustvo privatnog obezbeđenja u zgradi Skupštinr.
Opozicija je podsetila na situacije iz drugih gradova, posebno iz Zaječara, gde su privatna obezbeđenja sa istim osobama bila korišćena tokom sukoba sa opozicionim odbornicima.
Odbornik Narodnog pokreta Srbije Dragan Marković insistirao je da odbornici nisu nasilnici niti teroristi i zatražio da obezbeđenje napusti zgradu, a sama činjenica da se na konstitutivnoj sednici govori o obezbeđenju, batinašima i strahu, umesto o programima i radu institucija, dovoljno govori o političkom ambijentu u Boru.
Naprednjaci su ovom sednicom pokušali da pošalju signal smirivanja situacije i institucionalne normalizacije.
Međutim, teško je govoriti o istinskoj toleranciji dok se ne rasvetli nasilje koje je pratilo izbore i dok deo javnosti smatra da je politička kampanja SNS-a stvorila atmosferu u kojoj je fizički obračun sa protivnicima postao moguć.
Opozicija je izlaskom iz sale tokom izbora gradonačelnika i gradske vlade pokazala da sukob nije završen i da će novi saziv lokalnog parlamenta funkcionisati pod stalnim tenzijama i dubokim međusobnim nepoverenjem.
Dok neko ne prelomi i kaže istinu.
