0
0
Vremena su se promenila, a sa njima i muzika, publika i sama suština Pesme Evrovizije. Gostujući u Beogradskoj hronici, kompozitor Vladimir Graić, čija je pesma Molitva u izvođenju Marije Šerifović donela Srbiji jedinu pobedu 2007. godine, ističe da je nekada isključivo muzičko takmičenje danas postalo neraskidivo vezano za scenski nastup i da je spektakl, nažalost, neophodan za pobedu.
„Očigledno su se promenila vremena. Promenilo se jedno i drugo, i pesma i publika, promenilo se vreme u kome mi radimo“, napominje Graić, ukazujući na uticaj veštačke inteligencije i ubrzanog tempa života koji je oblikovao i zvučnu sliku i muzičke žanrove.
Sve kao ispod istog čekića
Analizirajući ovogodišnje favorite, Graić primećuje zabrinjavajući trend uniformnosti, uprkos pokušajima da se stvori utisak originalnosti.
„Pregledavši malo intenzivnije par pesama koje slove za favorite – sve su kao ispod istog čekića i nakovnja izašle“, smatra kompozitor.
Prema njegovim rečima, mnoge pesme koketiraju sa sličnim elementima – malo klasike, violina, klavir ili opersko pevanje. To opisuje kao „miš-maš svega i svačega“ i kombinacije žanrova koje su do pre samo nekoliko godina smatrane nespojivim.
Da li bi Molitva danas pobedila
Uprkos uverenju da je vizuelni spektakl postao presudan, Graić, uz ogradu da ne želi da zvuči neskromno, smatra da bi Molitva možda imala šanse za pobedu baš ove godine.
„Možda baš na ovom takmičenju ove godine, zato što nema takve pesme. Kao i te daleke 2007. kad smo mi pobedili, nije bilo slične pesme i to je negde bila naša sreća što nisu imali s čim da nas uporede“, ističe kompozitor. „Prosto smo bili jedinstveni, odmah odzvonili i pobedili.“
Ipak, na pitanje šta je za njega važnije – specijalni efekti ili autentičnost, Graić nema dilemu.
„Uvek sam za ovo poslednje. To je jedan od osnovnih začina, bitnih sastojaka koje vaše jelo koje ćete tamo prezentovati mora da ima. Jeste autentičnost, osobenost, da nosite malo nešto iz svog kraja“, naglašava Vladimir Graić.
Procena šansi „Lavine“ na Pesmi Evrovizije
Vladimir Grajić napominje da „ako prodajemo ritam i bluz ili rokenrol svetu“ to nije nešto na šta će ljudi obratiti pažnju, ali moramo da koketiramo sa tim zvukom.
Ipak, smatra da je naš predstavnik, grupa „Lavina“, kvalitetan, drugačiji i osoben.
„Hrabro, zaista. Koliko ima veze sa Srbijom taj zvuk, ne znam, ali moram reći da navijam, naravno, za naše. Da li će pobediti, ne znam, ali da li će se plasirati u finale, očekujem sa velikom sigurnošću“, ističe kompozitor.
U finalu Grajić kaže da očekuje jedan lep plasman, od sredine pa naviše, mada bi, naravno, voleo da pobede.
„Da se mi još jedanput ovenčamo tom prestižnom nagradom.“
Regionalno glasanje i „kuhinje“
Gost Beogradske hronike se osvrnuo i na česte priče o regionalnom i političkom glasanju, koje su godinama pratile takmičenje. Smatra da je takav način glasanja bio izraženiji u prošlosti i da je pobeda Molitve bila na neki način na zalasku te ere.
„Mi kad smo bili te 2007. godine, to su bili nekako poslednji trzaji tog nekog komšijskog glasanja ili tih nekih, nazovi, kuhinja. Mi smo imali veliku pomoć, naravno od svih zemalja iz okruženja i hvala im na tome“, napominje Graić.
Danas je, prema njegovim rečima, situacija drugačija zbog promena u sistemu glasanja koje kombinuje glasove publike i stručnog žirija. Ipak, primećuje i jednu novu vrstu podele.
„Evropska unija se nekako odvojila malo ulevo, ostavila nas malo udesno. Mislim da te zapadne zemlje više ne daju nama koji smo nezapadne zemlje, da ne kažem istočne, ne daju nam baš tako lako da pobedimo“, zaključuje Vladimir Graić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.
