0
0
Evropska unija (EU) je opredelila šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana, u projektu pod nazivom „Plan rasta“. Od ukupne sume, za Srbiju je konkretno opredeljeno oko 1,6 milijardi evra.
Međutim, kako „nema besplatnog ručka“, tako ni ovaj novac Srbija ne dobija „besplatno“.
Naime, novac je, pre svega, namenjen za sprovođenje reformske agende koja se odnosi na vladavinu prava, demokratiju, ljudska prava, ekonomski razvoj… što znači da je ovaj novac od početka direktno uslovljen određenim reformama.
Bitno je naglasiti i da je ovaj novac kombinacija bespovratnih sredstava, odnosno grantova i povoljnih kredita. Deo tog novca je Srbiji već isplaćen, a on se delom daje direktno državi, dok drugim delom ide kroz investicione fondove.
U dokumentu Evropske komisije (EK) navedeni su i konkretni primeri za šta novac treba da se troši.
Tu su nabrojani modernizacija više od 2.500 kilometara železnice, zatim povećanje brzine vozova do 200 km/h, izgradnja vetroparka Kostolac (66 MW) i proizvodnja energije za oko 45.000 domaćinstava, kao i izgradnja nove „Tiršove 2“.
Pored ovih infrastrukturnih projekata, novac je trebalo iskoristiti i za brojne reforme u zemlji kako bi se ona sve više usklađivala sa sistemom EU.
Međutim, buru u javnosti Srbije ovih dana izazvala je izjava evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je izjavila da su isplate iz Plana rasta za Srbiju za sada zaustavljene.
Ona je posebno potencirala nazadovanje u oblasti pravosuđa u Srbiji, a što je direktno u vezi sa spornim Mrdićevim zakonima.
„Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne poprave, neće moći da dobiju finansijsku podršku EU“, poručila je Kos, a preneli mediji.
Ovu njenu izjavu danas je pojasnio portparol Evropske komisije Markus Lamert, koji je izjavio da ne postoji odluka o zamrzavanju fondova za Srbiju, već da Komisija kontinuirano procenjuje ispunjenost uslova za korišćenje sredstava iz evropskih finansijskih instrumenata.
On je dodao da se radi o redovnoj proceduri, te da Komisija procenjuje ispunjenost uslova za svaku pojedinačnu isplatu u okviru evropskih instrumenata, uključujući Plan rasta, i da je to deo njihove uobičajene primene.
Podsetio je da je EK ranije izrazila zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona u Srbiji i istakao da očekuje njihovu punu primenu u skladu sa hitnim preporukama Venecijanske komisije.
„Pažljivo pratimo naredne korake“, rekao je Lamert.
Iz ovoga se izvlači zaključak da novac za Srbiju još uvek nije u potpunosti obustavljen, već da se u Evropi pomno prate dešavanja u Srbiji i ukoliko koraci koje pravimo budu išli u pogrešnom smeru, može doći do obustave i čak preusmeravanja ovih sredstava drugim zemljama.
Na celu situaciju reagovao je i ministar finansija Srbije Siniša Mali koji je poručio da je neutralan efekat sredstava EU na budžet Srbije.
„Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to – ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom: ako žele da puste ta sredstva, pustiće“, kazao je Mali za TV Pink.
Pojasnio je da se taj novac koristi za neke projekte, među kojima su izgradnja škola i bolnica, i da se radi o 1,6 milijardi evra koja su na raspolaganju državi, a da su povučene dve tranše, koje iznose oko 70 miliona evra.
Ipak, sredinom januara ove godine, odnosno pre oko tri i po meseca, Mali je pričao nešto drugačiju priču.
On je tada izjavio da će Srbija dobiti 56,5 miliona evra iz EK, u okviru finansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a da će od tog novca direktno u budžet biti uplaćeno 26,3 miliona evra.
Tada je naglasio i da je Srbija posvećena ispunjenju ciljeva iz Reformske agende, „iako je napredak blago usporen zbog domaćih negativnih dešavanja“.
„To je naš apsolutni prioritet i tome ostajemo posvećeni. Jasno smo trasirali svoj evropski put i na njemu ćemo ostati dok ne ispunimo sve reformske ciljeve“, poručio je tada Mali.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica za Danas navodi da izjava Malog da sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet ne može da se gleda samo u uskom i računovodstvenom smislu, čak i kada ta sredstva nisu unapred projektovana kao prihod, bez kojeg budžet može da se sruši.
„To treba posmatrati u političkom, razvojnom i fiskalnom smislu, jer to je i suština evropskih sredstava i u tom smislu je ta izjava ministra pogrešna ili makar ozbiljno umanjuje značaj problema“, poručuje ona.
To što sredstva nisu planirana u budžetu Srbije, kako kaže, ne znači da su ta sredstva bez značaja.
„Pričamo o 1,58 milijardi evra, koje su planirane za fazno povlačenje prema izvršenim reformama, po meritokratskom sistemu. Dakle, novac se dobija nakon usvojenih i implementiranih reformi. Od čega jedan deo novca ide direktno u budžet, a deo u investicije kroz investicioni okvir za Zapadni Balkan“, objašnjava Đurica.
Kako ističe, već prva odobrena isplata pokazuje tu strukturu, jer je 26,3 miliona evra bilo namenjeno direktno budžetu Srbije, a 30,2 miliona investicionim projektima.
„Ovde nije u pitanju samo jedan nominalni iznos na papiru i jedna budžetska stavka, ovde građani gube mogućnosti da se ubrza finansiranje značajnih projekata poput železnice, energetike, digitalne infrastrukture, škola i javnih zgrada, istraživačke infrastukture i drugih projekata, koji imaju širi razvojni efekat od obične budžetske stavke“, ukazuje ona.
Zato je, prema njenim rečima, pogrešno predstavljati to kao da je ovaj novac nešto što je fiskalno nebitno.
„Ako Srbija ne povuče ova sredstva, odnosno ako ne izvrši reforme i samim tim se odrekne sredstava na koje ima pravo, ne gubi se samo 1,58 milijardi evra, gubi se kompletan multiplikativni efekat koji evropska sredstva imaju, naročito kada se kombinuju sa kreditima međunarodnih finansijskih institucija i nacionalnim ulaganjima“, naglašava Đurica.
Kako dodaje, dosadašnje iskustvo sa takvim investicionim projektima pokazuje da su grantovi i investicije EU pokretali višestruko veće investicije.
„To je razlika između gledanja na evropska sredstva kao na budžetsku stavku i gledanja na njih kao na razvojni instrument. Dakle, građani gube brzu železnicu, sigurniju energetsku infrastukturu, manje račune kroz energetsku efikasnost, bolju digitalnu povezanost u ruralnim područijima, bolje uslove za studente, istraživače, škole i javne ustanove…“, upozorava ona.
Međutim, kako poručuje, iznad svega gubi se kredibilitet zemlje da sprovodi reforme onda kada su one već dogovorene.
„To, definitivno, nije neutralno ni za budžet, ni za privredu, ni za građane“, zaključuje Đurica.
Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas navodi da EU uvek zna gde i za šta njihov novac odlazi.
„EU ne daje evrocenta bez da se tačno zna gde je isti otišao, koji su efekti trošenja i kako je izabrano na šta će se trošiti“, naglašava on.
Kako dodaje, EU zahteva potpunu transparentnost, kompetitivne nabavke i inkluzivnost.
„Stoga, novac iz EU nikada nije bio naročito popularan kod nas“, kaže Stevanović.
Prema njegovim rečima, Srbija nema luksuz da odbija novac.
„Nismo još zemlja koja može s lakoćom da kaže ne treba nam 1,6 milijardi evra, a posebno nije u redu da se to radi zbog loših zakona i još lošijih praksi, koje nas dodatno udaljavaju od EU“, poručuje Stevanović.
