Ispovest Radoslava Dragijevića, optuženog u slučaju ubistva Danke Ilić
0
0
Sudbina male Danke Ilić do danas nije u potpunosti razjašnjena, sudski postupak nikako da počne jer je optužnica nekoliko puta „padala“ – vraćana je na dopunu. Za to vreme dvojica okrivljenih, Srđan Janković i Dejan Dragijević, radnici JKP „Vodovod“ iz Bora, nalaze se u pritvoru. Njih dvojicu tužilaštvo tereti da su direktni izvršioci, da su na surov način ubli dete, a da su telo prvo bacili na divlju deponiju na Starom putu za Bor, a potom premestili na nepoznatu lokaciju. U tome su im, prema navodima tužilaštva, pomagali Dejanov brat i otac, Dalibor i Radoslav Dragijević.
Nestanak Danke Ilić uzbunio je celu Srbiju, pa i region: po prvi put je aktiviran sistem „Pronađi me“, stotine policajaca, žandarma, vatrogasaca-spasilaca i dobrovoljaca tragalo je za detetom.
„Da je beba nestala video sam na telefonu, jer nešto i ne gledam televiiziju. Nisam ni znao da će mi to promeniti život i ostaviti praznu kuću“, počinje svoju ispovest Radoslav Dragijević iz sela Zlot kraj Bora, otac okrivljenog Dejana i ubijenog Dalibora, udovac pokojne Svetlane.
Ljudi su tražili pravdu za Danku, a onda je lično predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da je Danka ubijena.
Hapšenje sinova
„Policija je posle nekoliko dana počela da dolazi u našu kuću i da nas saslušava. Dejana su prvog uhapsili, zajedno sa tim Srđanom Jankovićem. Odveli su ga sa posla. Dolazili su svaki dan, pretresali kuću, odnosili stvari. Onda su Dalibora prvo sa posla odveli na jedan razgovor, mislim da je to bio četvrti, peti april. Prvi put su ga pustili. Onda su ga ponovo uhapsili. Tog dana, pre nego što je otišao na posao, poslednji put sam video Dalibora. Onda su u policiju odveli i mene i moju ženu Svetlanu. Nju su pustili, a mene su zadržali“, objašnjava Radoslav Dragijević.
Inspektorima je trebalo priznanje i to brzo.
„Mene nisu tukli, to ne mogu da kažem. Pretili jesu. Jedan mi je rekao da je bolje da priznam, nego da me vode u podrum. Ja sam star čovek, bolestan… Jedan udarac bi mogao da me ubije, valjda me zbog toga nisu ni tukli. Ja sam jednom od njih rekao: ‘Nemoj da me biješ, nego mi daj pištolj, sa jednim metkom, da sam sebi presudim i skratim sve’. Vodali su me stalno iz Bora u Zaječar i nazad. Tada mi je, onako u prolazu, jedan od policajaca rekao: ‘Ubili smo ti sina’. Nije mi rekao u oči, u ćeliji ili u kombiju, nego u hodniku, da ne mogu ništa ni da pitam, ni da kažem“, seća se najstariji Dragijević.
Fascikla puna užasa
U tom trenutku nije znao kog sina, saznao je kasnije da je to Dalibor. Kasnije je čuo i da su mu tukli i drugog sina, Dejana, u tom trenutku osumnjičenog za ubistvo male Danke.
„Čuo sam da su ih tukli nekim metalnim šipkama. Nekoliko puta sam čitao lekarski nalaz sa autopsije, da vidim šta su radili mom sinu. Sada više to ne mogu, nemam snage. Prvih godinu dana sam jedva preživeo. Ponekad bih uzeo čak i te papire sa autopsije, gde su opisane povrede. Sada uzmem, ali ne otvorim fasciklu, nego je vratim neotvorenu, ionako znam šta piše“, kaže Radoslav.
Drugog sina, Dejana, video je tokom pritvora, kada su ih policajci stavili u istu prostoriju, verovatno da bi čuli šta pričaju.
„Bilo mi je neobično što su nas tako stavili, bez nadzora. Kasnije su pitali da li mogu da uđu, rekao sam im da mogu. Dok smo bili sami, pitao sam Dejana na vlaškom: ‘Reci mi, Dejane, da li si ubio bebu?’. Rekao mi je da nije. Tada se pojavio i neki policajac, neki šef i rekao mi: ‘Priznaj do 6, da javim predsedniku’. Odgovorio sam da nemam šta da priznam“, kaže Radoslav Dragijević.
Za smrt supruge saznao iz vesti
Iako ga niko od policajaca nije tukao, kaže da mu je bilo teško u pritvoru.
„Preko dana mi nisu davali da spavam, morao sam sve vreme da sedim na stolici. Ali, kada sam bio u zatvoru, komandiri su jednom od zatvorenika rekli da me prebije, ali je on to odbio i rekao mi je šta su tražili od njega. U pritvoru sam bio oko dva meseca i tamo sam gledao više televiziju. Na televizoru sam video i vest da mi je umrla žena, Svetlana. Video sam u onim vestima što idu dole da piše da je umrla majka ubice male Danke. Tako sam saznao. Niko mi od stražara nije rekao. Svetlana je bila srčani bolesnik, jadna nije izdržala“, kaže Radoslav Dragijević.
Kasnije je saznao šta se desilo Svetlani. Njoj je pozlilo i ona je pokušala da dođe do komšija, ali ju je srce izdalo. Uhvatila se za ogradu i pala, tu su je kasnije i pronašli.
„Sa Svetlanom sam proveo više od 50 godina. Venčali smo se 1973. trebalo je da slavimo zlatnu godišnjicu, ali nismo. Naredne godine, 1974. dobili smo starijeg sina Dejana. Deset godina kasnije mlađeg, Dalibora. Kada su me pustili iz pritvora, bila je ponoć, a nikog nisu obavestili, došao sam u Zlot i zatekao praznu kuću. Žena i jedan sin mrtvi, drugi sin u zatvoru. Nisam imao ključ, nisam mogao da uđem. Sada uglavnom sedim u kući, ne idem po komšiluku. Ne mogu. Ne zato što ljudi ne žele da me vide, nego što ja ne mogu da gledam ljude, najteže mi je da vidim njihove unučiće. Sinovima sam i pre svega ovoga što se desilo zamerao što nemaju decu a ja nemam unučiće. Sada ću umreti a unuke nemam, zato sam se i osamio“, objašnjava Radoslav Dragijević.
Tanki dokazi
Optužnica je nekoliko puta vraćana na dopunu, čak 800 biloških tragova je upoređivano, ali nije bilo poklapanja sa DNK Danke Ilić.
„Ja sam samo jednom u životu bio u Banjskom polju pre nego što se to dogodilo. Onu deponiju, na Starom putu (za Bor) nikada ranije nisam video, tek na rekonstrukciji, nikada blizu nisam prošao“, objašnjava Dragijević.
Optužnica za smrt Danke Ilić
Podsetimo, Danka Ilić je nestala 26. marta 2024. godine u Banjskom polju u Boru.
Usledila je opsežna potraga terena, koja je trajala danima. Policija je tih dana obavila razgovore sa svedocima, meštanima, ali ništa nije ukazivalo na to šta se detetu dogodilo. Potom se pojavio snimak iz Beča na kom se našla devojčica koja podseća na Danku Ilić, a potraga je zatim proširena i na Austriju. Austrijska policija saopštila je da je utvrđeno da dete sa tog snimka nije Danka Ilić. Dan kasnije saopštene su strašne vesti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je Danka ubijena, da su dve osobe privedene i da su priznale zločin. Reč je o radnicima JKP „Vodovod“ iz Bora, Srđanu Jankoviću i Dejanu Dragijeviću. Reč je o radnicima koji su tog 26. marta bili poslom u Banjskom polju.
Optužnicu za smrt Danke Ilić podiglo je Više javno tužilaštvo u Zaječaru, posle nekoliko dopuna i trenutno je u toku njeno preispitivanje pred Apelacionim sudom.
Dejan Dragijević i Srđan Janković optuženi su za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je Radoslav Dragijević optužen za krivična dela neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela.
Sumnja se da su Dejan Dragijević i Srđan Janković 26. marta 2024. godine u Banjskom polju kod Bora najpre automobilom JKP „Vodovod“ udarili dvogodišnju devojčicu i zatim je stavili u vozilo. Potom ju je jedan od njih usmrtio, tvrdi tužilaštvo. Oni su, kako se sumnja, njeno telo bacili na deponiju, odakle su ga kasnije premestili.
Radoslav Dragijević se sumnjiči da je sinu Dejanu Dragijeviću pomogao da premesti telo devojčice.
Telo devojčice nikada nije pronađeno.
Ubistvo u stanici
Istragu je obeležilo ubistvo svedoka Dalibora Dragijevića u stanici.
On je 6. aprila doveden u policijsku stanicu u Boru, a već narednog dana Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je preminuo tokom zadržavanja, navodeći da je smrt nastupila prirodnim putem. Tada je saopšteno i da su policijski službenici pokušali da mu pruže pomoć, ali bez uspeha.
Međutim, te tvrdnje ubrzo su dovedene u pitanje.
Portal Radar.rs objavio je da je Dragijević preminuo nasilnom smrću, kao i da su na njegovom telu uočene brojne povrede. Prema tim navodima, on je teško pretučen dok se nalazio u prostorijama policijske stanice.
„Praktično nema dela tela bez povreda. U praksi, ovakvi nalazi su veoma retki. U veštačenju od 8. jula, tri lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji su obavili i obdukciju, opisane su veoma detaljno sve povrede i mehanizam njihovog nastanka. Navodi se da ih je veliki broj i da su nastale u kontinuitetu. Krvavi podlivi oko ušiju, povrede na testisima i tabanima, zatim one po telu zadobijene „obličastim i čvrstim predmetom“ svedoče o prebijanju Dragijevića. Za povrede na tabanima se navodi: „Potkožno masno tkivo oba tabana najvećim delom razoreno i nagnječeno, prožeto tamnocrvenom krvlju, tako da je koža tabana oguljena od opnice“. Ne isključuje se i da su prelomi većine rebara sa leve i desne strane posledica prebijanja. Radar je obdukcioni nalaz, koji nisu mogli da dobiju zastupnici oštećenih, ustupio i Beogradskom centru za ljudska prava koji je takođe večeras izneo detalje“, otkrio je Radar detalje obdukcionog nalaza.
