0
0
Radna nedelja u Srbiji traje najduže u Evropi, pokazuje zvanična evropska statistika. Domaća statistika kaže da je prosečna plata u Srbiji 116.127 dinara, ali da polovina od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u našoj zemlji mesečno zarađuje manje od 91.399 dinara. Kaže i da su plate u javnom sektoru, u proseku, gotovo dvostruko veće (1,95 puta) od onih koje primaju preduzetnici. Šta još kažu statistike?
U Srbiji je zaposleno 2,36 miliona građana, zvanični su podaci s kraja prvog tromesečja 2026. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, ukupna registrovana zaposlenost je smanjena za 9.037 radnika. Najveći broj građana je, u tom periodu, bez posla ostao u sektoru prerađivačke industrije – po podacima RZS reč je o ukupno 15.937 ljudi.
Plate u javnom sektoru, u proseku, iznose 124.413 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za februar 2026, dok preduzetnici, opet u proseku, primaju ispod medijalne zarade – 63.662 dinara.
Prosek na nivou države je pomenutih 116.127 dinara, ali podaci po gradovima kazuju da je najniža plata u opštini Preševo – 81.607 dinara, dok ispod 90.000 dinara, u proseku, primaju žitelji Arilja, Ivanjice, Rekovca, Aleksandrovca, Novog Pazara…
Radimo 5,3 sata nedeljno više od proseka u EU
U Srbiji se, prema zvaničnim podacima evropske statistike i dalje radi ubedljivo najviše u odnosu na sve zemlje EU – 40,9 sata nedeljno, pokazuje izveštaj Eurostata za poslednje tromesečje 2025. godine. To je 5,3 sata nedeljno više od proseka na nivou cele Evropske unije.
Gora situacija nego u Srbiji je, i dalje, jedino još u Turskoj, gde se nedeljno radi 42,4 sata.
A ne tako davno – uoči 1. maja 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručivao da je 40 sati nedeljno – malo radnog vremena.
„Baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je Aleksandar Vučić u aprilu 2024, dodajući da od sedmočasovnog radnog dana, koji je tada najavljivala Crna Gora, u Srbiji neće biti – ništa.
Prosek na nivou evrozone je, inače, 35,1 radni sat nedeljno, a na nivou cele EU (27 zemalja) 35,6 sati nedeljno.
I više evropskih država je ispod ovog nivoa.
U Holandiji je i dalje najkraća radna nedelja i traje – 30,7 sati. Sledi Danska sa radnom nedeljom od 32,7 sati.
S druge strane, radnu nedelju koja traje duže od 40 sati, osim Srbije i Turske, ima samo još Bosna i Hercegovina – 40,7 sati. “Za petama” im je Severna Makedonija sa 39,4 radna sata nedeljno.
U Hrvatskoj radna sedmica traje 37,5 sati, a u Sloveniji 37,8 sati.
Podataka za Crnu Goru u izveštaju Eurostata – nema.
Medijalna zarada – kako se kretala u poslednjoj deceniji
Medijalna zarada statistički predstavlja onu „tačno na sredini“ – polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa, a polovina više. Mada u Srbiji u toj „gornjoj polovini“ većina vuče naniže, bliže upravo toj medijalnoj plati, što je očigledno iz podataka RZS – svega oko 30 odsto zaposlenih premašuje iznos prosečne zarade.
Ovako su se, prema podacima RZS, kretale prosečne i medijalne zarade u protekloj deceniji, za januar mesec:
- januar 2018. prosečna plata 50.048 dinara, medijalna zarada 38.721 dinara,
- januar 2019. prosečna plata 54.521 dinara, medijalna zarada 41.467 dinara,
- januar 2020. prosečna plata 59.941 dinara, medijalna zarada 46.167 dinara,
- januar 2021. prosečna plata 63.109 dinara, medijalna zarada 48.000 dinara,
- januar 2022. prosečna plata 70.920 dinara, medijalna zarada 53.327 dinara,
- januar 2023. prosečna plata 82.769 dinara, medijalna zarada 62.964 dinara,
- januar 2024. prosečna plata 95.836 dinara, medijalna zarada 73.733 dinara,
- januar 2025. prosečna plata 107.476 dinara, medijalna zarada 83.031 dinara,
- januar 2026. prosečna plata 118.429 dinara, medijalna zarada 92.671 dinara,
- februar 2026. prosečna plata 116.127 dinara, medijalna zarada 91.399 dinara.
