0
0
Srpska pravoslavna crkva obeležava Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema Jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda.
Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se u znak sećanja na „blagu vest“, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Hrišćani veruju da je arhangel Gavrilo rečima “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvorio istoriju Novog zaveta kojom počinje spasenje čitavog čovečanstva. Zato Blagovesti spadaju u jedan od najradosnijih praznika u godini, a slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Isko postoji verovanje da do Uskrsa nije lepo veseliti se, Blagovesti se u srpskom narodnu uvek proslavljaju radosno i sa mnogo živopisnih običaja.
Običaji
Na Blagovesti se u nekim krajevima Srbije još i danas održao običaj da se na ovaj praznik što ranije ustaje, čak u samo zoru. Dan treba da počne pesmom devojaka, a da se završi opštim veseljem cele porodice i čitavog mesta.
Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još uvek boje zime. Ipak, od ovog dana, verovanje kaže, i priroda se budi, pa Blagovesti treba posvetiti Bogu i proslavljanju života i nikako ne treba raditi. Stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega „ni ptice u šumi ne savijaju gnezda“.
Verovanja
Prema predanju u noći uoči Blagovesti može se videti vatra koja gore na mestima gde je skriveno neko zakopano blago. Zato je u ranijim decenijama bilo mnogo onih koji tokom noći uoči ovog praznika uopšte nisu spavali, čekajući „znak“ koji će ih odvesti do slave i bogatstva.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe, veruje se da je taj dan srećan za kalemljenje voća.
Zbog verovanja da se na ovaj dan i gmizavci bude iz zimskog sna, narod kaže da na Blagovesti nikako ne treba spominjati zmije!
Veruje se da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci, a da treba izbegavati češljanje i pravljenje ili kupovinu nove obuće.
Blagovesti naročito slave žene – one koje žele porod, na današnji dan odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Dan posle praznika Blagovesti, crkva slavi Svetog arhangela Gavrila koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
