0
0
– Од пре две године молили смо локалне властодршце да нам не наплаћују таксе и кад не радимо. Криза у пословању и даље траје и радње се затварају. Добијали смо одговоре да ће за 2010. годину ова неправда бити исправљена, али ни нова власт, постављена пре пола године, не хаје за нашу муку. Мораћемо на суд или ћемо фирме „под кључ“, не видим друго решење, мада је у приватном сектору у угоститељској делатности запослено 1.500 радника – каже Миодраг Ћирић, власник познате кафане „Брест“ у Бору.
Општинска бирократија је угоститељима одговорила да су неке баште остале на свом месту и током целе зиме, понегде чак и столови нису померани. То што нико није долазио за те столове, њих, очевидно, није брига.
– Моја башта је покривена. Код неких колега столови су учвршћени за под. Нема потребе да их померају. Нити коме сметају, нити ко долази док не гране пролеће. Јасно је да су порезници добили наређење да напуне општинску касу како знају и умеју. Ми смо им први на удару – упозорава угоститељ Раде Јокнић.
Републичка власт је, међутим, дала неограничена овлашћења општинама и градовима у Србији у одређивању износа фирмарине али и других локалних комуналних такси које плаћа привреда, са жељом да им омогући да намакну што више пара, јер су им последњих година смањени трансфери из републичког буџета. При том, Министарство финансија није, као што је предвиђено, донело пропис којим би се лимитирали максимални износи појединих локалних такси за привреду, па је тако годишња фирмарина за одређену делатност у Нишу 3.000 динара, а за сличну фирму у Бору 787.000 динара.
Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да су комуналне таксе изворни приход локалне самоуправе на основу Закона о финансирању локалне самоуправе, с тим да је предвиђено да Министарство финансија предложи Влади Уредбу о максималном и минималном износу такси на фирму и моторна и друмска возила. „Закон је одавно ступио на снагу и до 2007. године био је рок да се донесе такав подзаконски акт, али надлежно министарство ни до данас није донело уредбу. Није реч само о фирмарини већ и такси на заузимање јавних површина и надокнади за грађевинско земљиште јер су све то локални приходи. Зато и тврдимо да су локалне власти у Србији досада незаконито наплатиле од привреде 300 милиона евра“, упозорава Рајић.
У Министарству финансија кажу да не знају када ће се донети уредба јер је, како објашњавају, проблем код доношења тог прописа што би лимитирањем највишег износа такси локалне самоуправе остале без дела изворних прихода. Истовремено, тврде да није тачно да општине могу да зидају висину такси неограничено, иако их ниједним прописом нису у томе ограничили. У Министарству финансија обећавају да ће то бити решено, али не могу да потврде да ће се то десити ове, па чак ни 2012. године, јер то зависи од брзине повећања помоћи републичког буџета локалној каси.
Илуструјући жељу бирократије да наплати што више, Рајић каже да и фирме за рециклажу смећа које немају смеће јер га прерађују морају да плаћају комуналном предузећу око 1.500 евра месечно, као што је то случај у Младеновцу, јер је прописано да фирма накнаду плаћа фиксно по квадратном метру пословног простора.
Може им се
Фирмарину у Врњачкој бањи на пример, не плаћају јавна предузећа, а за приватне фирме је годишње и до два милиона динара, за радње 200.000 динара, упозоравају у Унији послодаваца. У Сурдулици, додаје Рајић, фирмарина за ЕПС је 2,2 милиона динара, произвођача „Власинске росе“ 3,5 милиона, а малу привреду од 20.000 до 150.000 динара.
Размотриће
Мирко Ђурић, члан Општинског већа Бора задужен за малу привреду, тврди да ће власт учинити све да и таксе за летње баште не буду превисоке и наплаћиване кад се заиста не ради. „Општина је у беспарици. Покушавамо да платимо заостале дугове и испунимо наше обавезе. На пример, најбољим студентима и ученицима дугујемо 14 стипендија које су ионако минималне“, објашњава Ђурић
[…] Bor grad INFO Такса за летње баште и зими […]