Видовдан
0
0
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка XX века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту. По трећој интерпретацији, и могуће највероватнијој, у питању је остатак Западног хришћанства из времена док је међу Србима био јачи утицај Рима него Цариграда. Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду, а сам култ св. Вида је био врло јак међу јужнословенским римокатолицима. На то упућује истоветност у датуму (28. јун је 15. јун по старом календару) и одсуство култа овог ранохришћанског светитеља у православном хришћанству. И данас по католичком Јадранском приморју постоји обиље топонима и храмова који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара).
