Zlatara Majdanpek na licitaciji
0
0
(
Raspisivanje poziva za prodaju imovine „Zlatare Majdanpek“ na javnom nadmetanju očekuje se ove nedelje, a nadmetanje bi trebalo da bude održano početkom naredne godine.
Direktorka „Zlatare“ Milica Jasenski kaže da se to preduzeće, kao deo sistema Industrije za preradu metala, nalazi u programu restrukturiranja već tri godine, ali da je proces pripreme za privatizaciju počeo mnogo ranije.
– Sve tri fabrike iz tog sistema – Fabrika elektroproizvoda iz Gornjeg Milanovca, „Megaplast“ i „Zlatara“ trebalo je da budu privatizovane tenderskim putem pre četiri godine, ali smo u „Zlatari“ imali nesreću da nam je umro kupac, čiji naslednici kasnije nisu hteli da realizuju tu investiciju – objašnjava Jasenski.
Ona dodaje da je zatim Fabrika elektroproizvoda prodata kao imovina, ali da za „Megaplast“ ni posle pet organizovanih licitacija nije bilo zainteresovanih kupaca, kao i da je Agencija za privatizaciju nakon toga donela odluku da i „Zlatara“, umesto na aukciji, bude prodata javnim nadmetanjem.
– U kupoprodajnom ugovoru biće definisana obaveza zadržavanja radnika, ali i delatnosti, u naredne dve godine. Kao i za sve firme, uslovi su isti, izmenjen je zakon i postoji mogućnost da se cena plati odjednom ili 30 odsto odmah, a ostatak na šest rata – kaže Jasenski, objašnjavajući da sada postoje velike šanse da se ta firma proda, jer ima 344 zaposlena, od čega stotinak u maloprodaji.
Ona je ukazala i da je „Zlatara“ nastala u sistemu bivše SFRJ i bila namenjena velikom tržištu, koje je sada veoma suženo, pa se država trudi da omogući što bržu privatizaciju.
Bivši predsednik Samostalnog sindikata „Zlatare Majdanpek“ Milisav Pavlović kaže da se, dok je bio na čelu sindikata te firme, zalagao da se preduzeće proda na aukciji. On tvrdi da uslovi pod kojima se sprema najavljena prodaja nisu najpovoljniji.
– Prema mojim saznanjima, budući kupac neće morati da zadrži osnovnu delatnost – proizvodnju predmeta od plemenitih metala i legura, ili će ta obaveza biti simbolično niska, do dve godine, dok zaposlene radnike ne sme da otpušta još kraće, tek godinu dana – kaže Pavlović i dodaje da će nakon isteka tog perioda kupac nesmetano moći da promeni delatnost, kao i da raspolaže opremom i nekretninama u vlasništvu „Zlatare“.
Pavlović dodaje da bi bilo dobro rešenje kada bi mogućnost plaćanja kupoprodajne cene na šest godišnjih rata bila praćena obavezom održanja delatnosti najmanje šest godina. Prema njegovim rečima, ako se kupac obaveže da zadrži delatnost najmanje šest godina, na taj način biće obezbeđeno da firmu kupi samo strateški partner.
On ističe i da „Zlatara“ ima kapaciteta da se razvija i da bi sa sadašnjih deset kilograma zlata, koliko prerađuje mesečno, mogla da prerađuje i do 100 kilograma.
– Na ovom tržištu i dalje se prometuje ogromna količina zlata – oko 3,5 tone, pa bi za nju bilo posla kada je reč o preradi i doradi zlatnih predmeta – dodaje on i navodi i da bi se situacija u zlatarskoj industriji dodatno poboljšala usvajanjem zakona o prometu plemenitih metala.
„Zlatara Majdanpek“ je bila nekada najveći proizvođač nakita u Jugoslaviji. Pre devedesetih godina proizvodila je više od 2,4 tone nakita godišnje, od čega je više od 50 odsto izvozila, najviše u SAD i Zapadnu Evropu.
I danas „Zlatara Majdanpek“, kao proizvođač nakita na domaćem tržištu, funkcioniše preko sopstvene maloprodajne mreže i veleprodaje, a manje količine nakita izvozi u Slovačku, Mađarsku, Makedoniju, Crnu Goru… Pored Zavoda za izradu novčanica Beograd, „Zlatara“ je i najveći proizvođač kovanica od zlata i srebra.
Industrija za preradu plemenitih metala, u čijem sastavu posluje „Zlatara“, poslovala je nekada u sistemu RTB Bor.
