Veliki neće RTB Bor
0
0
Posle drugog neuspešnog tendera, država je odlučila da pronađe strateškog partnera za RTB Bor sa kojim bi ga „podigla na noge“, a potom prodala svoj udeo
Tanja Janković (BIZNIS)
Među potencijalnim strateškim partnerima sa kojima bi država volela da pregovara o zajedničkom ulaganju u RTB Bor nalaze se svetski rudarski giganti Rio Tinto“, „Tisen Krupu“ i „Nord dojče afineri“, ali to je, po svemu sudeći, samo spisak lepih želja.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je nedavno objasnio da bi dug RTB-a prema državi bio pretvoren u kapital u tom preduzeću i na taj način bi borski kombinat bio 100 odsto u državnoj, a ne društvenoj svojini. Potom bi bio raspisan tender za strateškog investitora koji bi sa svojim ulogom bio suvlasnik u RTB-u, a država bi posle pet godina, kada poraste cena toj kompaniji, prodala svoj udeo.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Biznis da bi država trebalo da se isključi iz vođenja privatizacije RTB-a Bor i to prepusti nekom stručnom.
– Država očigledno ne zna šta bi trebalo uraditi sa Borom – rekao je Kovačević i dodao da je izbor pravog modela njegove privatizacije zadatak za privatizacionog savetnika.
Prema Kovačevićevim rečima, suludo je očekivati da će rudarski giganti poput „Rio tinta“, „Tisen krupa“ i još nekih koji se pominju kao potencijalni kandidati za strateške partnere za Bor, biti zainteresovani za rudu sa 0,25 procenta bakra, dok eksploatišu čileansku rudu sa velikom koncentracijom tog obojenog metala.
– Bilo je najbolje prodati RTB „Ateku“ za 466 miliona dolara i pričekati ga za ostatak od oko 100 miliona dolara. Potpuno je bilo pogrešno pozivati rusku kompaniju SMR na pregovore, kada se zna da je na prvom tenderu ponudila jedan dolar za imovinu RTB-a, a u drugom pokušaju nije ispunila ni kvalifikacione uslove – kaže Kovačević.
Ekonomista Danilo Šuković se slaže da je mala verovatnoća da „Rio Tinto“ i „Tisen Krup“ pokažu interesovanje za RTB Bor i tvrdi da izbor strateškog partnera za RTB Bor nije najbolje rešenje.
– Ne vidim koji bi bio interes ovih kompanija u Boru. Pre nego što odluče da se upuste u bilo kakvu privatizaciju, one izrađuju detaljne analize, tako da verovatno već znaju koliko tačno bakra i ostale rude ima u Boru i koliko bi im se ta investicija isplatila – kaže Šuković.
Šuković ističe da je najbolje modifikovati tender koji je već bio raspisan i ponoviti ga.
– U privatizaciji Bora niko ne sme i ne može da ima bilo kakve privilegije – kaže Šuković i dodaje da se to pre svega odnosi na kompaniju „Ist point“. Šuković kaže da niko u biznisu nije bez interesa, pa tako izjave Zorana Drakulića da je RTB do sada „preživeo“ upravo zahvaljujući „Ist pointu“, i da bi situacija u tom preduzeću danas bila kudikamo bolja da je do sada „Ist point“ postao vlasnik RTB-a Bor, nemaju osnova, jer „Ist point“ sa Borom ne bi poslovao da mu to ne odgovara.
Ko su „Rio Tinto“ i „Tisen Krup“
„Rio Tinto“, multinacionalna kompanija sa sedištem u Kanadi, najznačajniji je proizvođač rude bora u svetu i jedan od najvećih proizvođača bakra i drugih obojenih i plemenitih metala. Srbija je, inače, 2005. godine, potpisala ugovor od 140 miliona evra o davanju koncesije za istraživanje i eksploataciju bornih ruda sa ovom kompanijom. Najizvesnije je otvaranje rudnika kod Baljevca na Ibru za nekoliko godina, gde će u rafinaciju borne kiseline uložiti oko 130 miliona dolara. Potpisala je i 2003. predugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća za istraživanje i eksploataciju nalazišta bakra i zlata na Crnom Vrhu sa tadašnjim poslovodstvom RTB-a, koji je tamo imao istražna prava i to je trebalo da predstavlja „uvođenje ove kompanije na mala vrata u RTB Bor“, ali je to stopirala Kori Udovički, tadašnji ministar rudarstva. Kasnije je na tenderu za koncesiju za istraživanje i eksploataciju bakra i zlata pobedio kanadski „Dandi“.
„Tisen Krup“ se sastoji od 670 manjih kompanija i zapošljava ukupno oko 185.000 radnika. Nastala je 1999. godine, ujedinjenjem „Tisen AG“ i „Fridrih Krup AG“. Akcije „Tisen Krup“ kompanije pripadaju nemačkom indeksu akcija DAX. Ukupan prihod tokom 2004. godine iznosio je 42,1 milijardu evra.
Prema našim saznanjima, „Ist point“, kao i austrijski „Atek“, i dalje su veoma zainteresovani za privatizaciju Bora.
Predsednik „Ist pointa“ Zoran Drakulić je nedavno rekao da je država nakon neuspešnog prvog tendera trebalo sa njima da započne pregovore oko prodaje borske kompanije. Austrijski industrijalac Mirko Kovač takođe hoće da uđe u zajednički posao sa Vladom Srbije, koji bi mogao da rezultira podelom vlasništva nad RTB-om. Prema pisanju bečkog „Esterajha“, on je kazao da je otvoren za sve varijante, ali da trenutno nije jasno ko je njegov partner za razgovore, jer Vlada Srbije tek treba da se formira.
Rukovodstvo Bora nije demantovalo naša saznanja da ministarstvo ekonomije sprema pozive za „Rio Tinto“, „Tisen Krup“ i „Nord dojče afineri“, ali su nam saopštili da ne bi da pričaju o tome dok iz ministarstva ne budu dobili zvanično saopštenje. Portparol RTB-a Bor Gorica Tončev kaže da bi ovom preduzeću odgovarao svaki strateški partner koji bi se obavezao da izgradi novu automatizovanu topionicu, jer je postojeća zastarela.
