Tendere velikih tera maler
0
0
Politička i ekonomska nestabilnost i loša primena reformskih i antikorupcijskih zakona dežurni krivci za sve neuspele privatizacije
Tendere u Srbiji kao da je poterao maler. I to sada, u nekoj formalnoj završnici privatizacije. Gotovo u nizu proglašavaju se neuspešnim prodaje velikih preduzeća, i to ukoliko se kao kriterijum velikih računaju imovina, potencijali, stečeno ime, broj radnika.
Šampion neuspešnih prodaja je svakako RTB Bor čija su dva tendera mesecima zaokupljala javnost. Potencijalni kupci su nudili stotine miliona dolara, a na kraju nisu bili kadri da ih plate. Za „Geneksove” kopaoničke hotele nedavno nije se javio nijedan kupac, takođe ni za „Mostogradnju”, iako su firme poput „Alpine” i „Štrabaga” otkupile tendersku dokumentaciju.
Od kupovine „Jugoslovenskog rečnog brodarstva”, bez mnogo objašnjenja, odustali su prvorangirani i drugorangirani kupac. Najbolju ponudu je dao konzorcijum kiparsko-singapurskih firmi, a ni druga po veličini, malteška kompanija, nije se pojavila da plati ponuđenu cenu. Pre nekoliko sedmica propao je i drugi tender za prodaju zrenjaninske šećerane, a jedini potencijalni kupac biznismen Filip Cepter bio je voljan da za nju plati samo jedan evro, sa čim se Agencija za privatizaciju nije složila.
Ovakav sled loših događaja u srpskoj privatizaciji naprosto traži odgovor na pitanje – šta to ruši srpske tendere.
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, kaže da u privatizaciji maler ne postoji, već da se u ovom slučaju radi o sistemskoj grešci.
– Kada se na tendere niko ne javlja, jasno je da država traži mnogo. Želi da postigne cenu, prihod u budžet, da bude s tim parama veliki gazda i da finansira NIP, a nije joj cilj da se nađe preduzetnik koji će da oživi preduzeće i učini ga efikasnijim. Drugi razlog je što institucije nismo prilagodili privatizaciji. Reformski, antikorupcijski zakoni postoje, ali se ne primenjuju, a čist kapital zazire od takvih okolnosti. U takvim uslovima dobijaju se kupci bez para ili špekulativni – kaže Šuković.
Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja za poslove privatizacije Nebojša Ćirić kaže da je razlog za to, svakako, politička nestabilnost koja uzrokuje i ekonomsku. Investitori, dobro je poznato, igraju baš na kartu stabilnosti prilika u zemlji u kojoj ulažu. Tu su, naravno, specifičnosti i svake tenderske prodaje.
– Kod RTB-a bila je jedna zaista čudna situacija. Kupac je uplatio 150 miliona dolara, rekao da ima da plati još 230 miliona dolara, a za ostatak tražio produžetak roka, što mu nismo dozvolili jer nismo mogli da rizikujemo da neko drugi kasnije traži takve ustupke. Mirko Kovač je naknadno obezbedio sve pare, i to pre odustanka drugoplasiranog Olega Deripaske, ali povratka na staro nije bilo. Sada za RTB pripremamo novi model strateškog partnerstva države i investitora i jedna od opcija je da raspišemo tender za izbor strateškog partnera. U ovom slučaju ne bi se prodavao kapital, već bi se preduzeće investicijama dokapitalizovalo – ukazuje Ćirić.
To što za hotele „Grand” i „Sunčani vrhovi” kompanije ICG nije stigla nijedna ponuda upućuje na to da u tenderskim zahtevima nešto nije realno. Uslov za učešće na tenderu bio je da ponuđač posluje na međunarodnom tržištu i raspolaže zaštićenim brendom u odmorišnom hotelijerstvu sa najmanje četiri internacionalne zvezdice. Potencijalni kupac u sastavu treba da ima i najmanje deset hotela na planinskim ili drugim lokacijama i da svaki od njih ima kategoriju od četiri zvezdice. Minimalna cena je bila 45 miliona evra. Ćirić kaže da pripremaju novi tender, a da će se u skladu s preporukom privatizacionog savetnika razmišljati ne samo o smanjenju cene, već i o smanjenju broja hotela koji potencijalni kupac mora da ima.
U slučaju „Industrije motora Rakovica” iz Beograda u toku je čak treći tender, jer u prethodna dva nije bilo zainteresovanih kupaca. Rok za podnošenje ponuda je produžen do 23. maja ove godine. Za ovu prodaju na trećem tenderu Ćirić je optimista jer, kaže, ima zainteresovanih kupaca.
U slučaju leskovačkog „Jugekspresa” 14. marta 2008. tender je proglašen neuspelim, jer do krajnjeg roka nije stigla nijedna ponuda. Novi javni poziv raspisan je u aprilu. Tender za prodaju čačanske „Fabrike reznog alata” takođe je proglašen neuspešnim u martu ove godine, jer do krajnjeg roka nije stigla nijedna ponuda i poziv za novi tender raspisan je početkom maja. Ni pribojska fabrika automobila (FAP) nije imala sreće da se proda iz prvog puta. U decembru prošle godine tender je proglašen neuspešnim, a iz Agencije za privatizaciju očekuju poziv za drugi tender krajem maja. Početkom ove godine proglašen je neuspešnim tender za prodaju „Zavarivača” iz Vranja, a novi tender je u toku.
Neslavan primer propalih tendera je i „Matroz” koji se sada prodaje iz stečaja, ali i trstenička „Prva petoletka”, koja će se posle dva neuspela tendera prodavati u delovima.
Jovana Rabrenović / PolitikaONLINE / Ekonomija
[objavljeno: 23/05/2008]
