SUTRA SU MATERICE, NAJVEĆI PRAVOSLAVNI PRAZNIK MAJKI I ŽENA
0
0
Priča o hrišćanstvu je priča o o Bogu ljubavi koji je došao na ovaj svet da pomogne ljudima, zato je Hrišćanstvo vera života, nade, mira, radosti, ljubavi i sreće.
Druga nedelja pre Božića obeležava se kao najveći pravoslavni praznik majki i žena – pravoslavni vernici obeležiće sutra Materice.
Toga dana, prema običaju, deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vežu majkama noge, na isti način kao što su njih majke vezivale prethodne nedelje, na Detinjce.
Majka se pretvara da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a ona onda deli poklone i na taj način se „dreši“. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se „dreše“ kolačima ili nekim drugim slatkišima.
Običaj „vezivanja“ i „drešenja“ predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice. Naime, duhovna pozadina ovog drešenja i uzajamnih poklona koji čine prazničnu atmosferu je u tome da su i istočni mudraci, koji su krenuli na poklonjenje Bogomladencu u vitlejemskoj pećini, darovali mu poklone: zlato, tamjan i smirnu.
Simbolika uzajamnog vezivanja i drešenja je da se pripremamo za doček najradosnijeg praznika koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
U ove dane se sprema svečaniji ručak nego obično, ali obavezno postan jer je vreme Božićnog posta. Oko trpeze se okuplja cela porodica i oni provode ceo dan zajedno sve ove praznike, što je u vreme kada sve manje imamo vremena jedni za druge, izuzetno važno.
Detinjci, materice i oci jačaju porodičan sklad ili ga popravljaju tamo gde je narušen. Doprinose da se deca i roditelji bolje razumeju, poštuju i uvažavaju što je osnov zdrave i čvrste porodice. Praznik Materice se u novije vreme proslavlja i pri hramovima, naročito po gradovima.
Žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodan program u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne žene. One se „dreše“ poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima…
Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku puni hrišćanski smisao.
Mada je običaj da se na isti način vezuju sve udate žene, ovaj praznik majki i žena je kod nas u drugoj polovini XX veka skoro sasvim zanemaren, pa se kao dan žena uglavnom slavi 8. Mart koji, opet ima sasvim drugu simboliku.
Početkom 20. veka u Beogradu materice su smatrane ozbiljnim praznikom. Zabeleženo je da su deca pored svojih majki znala da „zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da vezuju srpsku kraljicu i prime poklone“.
Naime, Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika. Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame tog vremena, bile su žustre članice dobrotvornih društava, najviše „Kola srpskih sestara“, kojima je glavni praznik bio materice, jer su tada delile poklone siromašnoj deci.
Izvor: BK
