Sablasno na „Kapijama Bora“
0
0
Ljubiša TRIFUNOVIĆ, 28.02.2008, Vecernje novosti
BOR – Uporedo sa početkom izgradnje superluksuznog hotela „Jelen-Hajat“, na planini Crni vrh, u Boru je, kao deo ambicioznog projekta, počela i izgradnja poslovnog centra nazvanog „Kapije Bora“, koja je u jedinstvenu, impresivnu celinu trebalo da objedini Sportki centar „Mladost“ (u čijem sastavu se, pored ostalih sadržaja, nalazi velika sportska dvorana sa pet hiljada mesta, dva olimpijska bazena i tereni za male sportove), i još jedan motel, čija je gradnja počela i okončala se samo završetkom makete i idejnog projekta.
Nažalost, i velelepno zdanje „Kapija Bora“, koje je bilo ponos grada, danas je, baš kao i hotel na Crnom vrhu, napušteno i sve više liči na ruinu. Izgradnja tog zdanja, u koji je, po nezvaničnim informacijama, utrošeno nekoliko desetina miliona dolara, misteriozno je, baš kao i gradnja „Jelen-Hajata“ obustavljena krajem 2000. godine.
Smeće i vlaga
„Novosti“ su, posle osam godina, prve dobile dozvolu da uđu u nekadašnji ponos Bora. Prizor, koji smo zatekli, bio je, najblaže rečeno, šokantan. Lopovi su odavno pokrali sve oluke, tako da su kiše i vlaga uništili veći deo fasade i zida. Na sve strane nalaze se gomile smeća i šuta. Većina prozora je polupana. Ipak, najgore je što je ukraden gotovo ceo bakarni krov!
Ono što se zna, vlasnik objekta je, uz Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, i beogradski „Energoprojekt“ – koji je ostavio nedovršenu zgradu još pre osam godina. Čuvara nema, a kradljivci i dalje nesmetano ulaze i odnose sve što stignu, pa i elektroinstalaciju.
– Opština je planirala da u taj prostor useli Tehnički fakultet, ali je sa ljudima iz „Energoprojekta“, bar zasada, nemoguće postići ikakav dogovor – kaže Branislav Rankić, predsednik opštine Bor. – Naime, oni su voljni da nam prodaju svoj udeo u „Kapijama Bora”, ali traže previše novca. Pri tom, zaboravljaju da od početka izgradnje do danas nisu platili ni dinar građevinske takse. Štaviše, jedan od direktora „Energoprojekta“ nije ni znao da postoji ovaj objekat.
Prebijanje duga
Gradonačelnik Bora nam je kazao i da još uvek veruje u sporazum sa „Energoprojektom“, ali i najavljuje da, ukoliko do toga ne dođe, lokalna samouprava neće imati izbora nego da protiv odgovornih u beogradskoj kompaniji podnese krivičnu prijavu zbog nemara prema društvenoj imovini.
U čaršiji su kružile i priče da opštinsko rukovodstvo, koje su činile stranke DOS, koje je 2000. godine došlo na vlast u Boru, ne želi da završava objekat u kojem je deo bio izdvojen i za diskoteku koja je, novcem RTB, bila građena za Marka Miloševića. Još neverovatnije zvuči podatak da je taj objekat, kako se moglo čuti, zapravo, replika požarevačke diskoteke „Madona“, koja je, takođe, bila u vlasništvu sina bivšeg predsednika Srbije.
– Od Odbora RTB, koji je Vlada Srbije ovlastila da upravlja borskom kompanijom, tražili smo da, na ime dugova od oko 80 miliona dinara koje JKP „Vodovod“ potražuje od basenskih preduzeća, u nadležnost opštine „prebaci“ započetu diskoteku – otkriva nam tadašnji gradonačelnik Bora Krsta Kalčić. – Time bismo jednim udarcem „ubili dve muve“. RTB bi se rešio dugova, a nama bi se otvorio manevarski prostor da taj, zaista reprezentativni objekat za mlade, privedemo nameni. Posebno zato što su zainteresovanost da tu diskoteku otkupe i završe pokazali Kanađani i Amerikanci. Ali, naš predlog je ostao mrtvo slovo na papiru…
MARKOVA DISKOTEKA
SREDINOM 2000. godine bili su završeni svi građevinski radovi i, kako se pričalo, izgradnja najmodernije diskoteke na Balkanu. U taj objekat na tri nivoa, ukupne korisne površine od 1.400 kvadrata, koji je smešten u „Kapijama Bora“, uloženo je više od dva miliona evra. Po glasinama, vlasnik te diskoteke bio je niko drugi do Marko Milošević, sin bivšeg predsednika Srbije.
– Diskoteka je, zaista, bila zamišljena tako da bude najbolja na Balkanu, a planom je bilo predviđeno da mladi u Boru dobiju reprezentativni objekat za zabavu – otkriva nam Dušan Marković, koji je, u ime RTB, do prekida radova na tom objektu oktobra 2000. godine, bio glavni koordinator za izgradnju diskoteke. – Samo smo mermerne pločice iz Italije tada platili 60.000 maraka.
