Izvor: SNS Bor

Nekada, Bor je bio grad.
Mogao je do 2000.godine postati i prestonica Istočne Srbije. Nije.
Gramziva politika, njeni eksponenti – političari i direktori nisu doneli vidniji napredak.
Ni nakon 2000.godine, Bor se nije oslobodio lopovluka i korupcije.
Umesto moćnog oslonca, država je dobila još jedno breme.
Bor je danas „grad u nestajanju“.
Ponižen narod.
Gladan grad.
Izgubljena nada.
Grad, koji su političari koristili kao poligon za vežbanje svojih naratorskih sposobnosti pričanja bajki. Kad se vežba završi, ostajali su Borani, kao nemi slušaoci, svesni po ko zna koji put da bajke ne postoje.
Ipak, na sceni je danas pravi „bućkuriš“. Novo, do sada neviđeno.
Danas Borom upravlja interesni mix!  – onih, koji su do 2000.godine, promašenim investicijama uništavali ovaj grad i RTB, i onih koji su od 2000.godine bili u vlasti, ali bez pozitivnih rezultata po ovaj grad.
Kada se udružuju interesi, onda je „istorijsko pomirenje“ sasvim normalna stvar?
Normalno je da, onaj ko je do 2000.godine bio na čelnim pozicijama RTB Bora, i u konkurenciji za Ginisa, zbog pada proizvodnje, danas bude na čelu ovog preduzeća.
I tada, i danas rezultate osećaju Borani.
Deset godina su socijalisti finansirali ratove i svoj opstanak na vlasti, upravo pljačkajući ovaj grad. O tome bi, bar kroz pripovedanje mogao da govori današnji generalni direktor RTB Bora.
Upravo je on do 1990.godine bio tehnički, a od 1990.g do 2000.godine direktor Rudarskog basena Bor.
Ovaj istorijsko ekonomski mix ima zajednički brojilac.
Dok su oni do 2000te, pod firmom državnog interesa u sankcijama, promovisali bakar kao sredstvo plaćanja umesto dolara/marke, dotle su drugi (oni od 2000) svesno ostavili RTB Bor bez prave državne podrške i jasne strategije.
Kada nema plana, caruje korupcija, i u mnogo razvijenijim zemljama nego što je naša.
Sa druge strane, nešto se i razvijalo u poslednjih deset godina. To je Borsko groblje.
Istina o kojoj se ćuti, a koja je zajednički imenilac i jednih i drugih. Prosečan životni vek u ovom gradu je 47 godina. Ovde je počinjen zločin prema prirodi i ljudima.
Svačega se ovaj grad naslušao i nagledao – prodaje, rasprodaje, investitora u pokušaju, ministara i njihovih obećanja.. Deviza je bila da bakra nema, a kad je tako, onda nema ni posla.
Kad nema posla, onda treba početi sa razvojem drugih delatnosti.
Upravo oni koji su se slagali sa takvom politikom, danas imaju svog predstavnika – čelnog čoveka RTB Bora. Isti, pričaju sasvim suprotnu priču, najavljujući podršku RTB Bor.
„..Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog strateškog partnera, nema smisla prodavati drugoligašima naše resurse..“ (ministar i potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić).
Podrška se, međutim ne ogleda u investiciji u infrastrukturni objekat čiji kapaciteti teško da će biti uposleni. Topionica koja će se graditi u naredne 3 godine neće imati šta da topi.
Podrška treba da se ogleda prvo u jasnom planu, šta se sa RTB Borom želi.
Ovako ne može da se ne postaviti pitanje da li se, opet diže spomenik pogrešnoj politici ili bolesnim ambicijama?
RTB Bor je važan poslovni sistem, ne samo za Bor, već i za region.
U javnosti je godinama pravljena medijska slika da ovu kompaniju treba zatvoriti. Pogrešnim bojama slikana, slika je urađena na lošem papiru, a od trećerazrednog slikara.
U Boru ima bakra, kao i drugih plemenitih metala.
Žalosno je da još uvek niko, do danas (ne računajući veliku studiju Svetske banke) nije pripremio realnu sliku o Boru, odnosno njegovim potencijalima i ležištima. Da jeste, onda bi se svih ovih godina „podrška“ ogledala u ulaganju u rudarstvo. Jer, bez toga..džaba topionice..
Istina, rađene su studije za Bor, ali nisu dale rezultate.
Neke su rađene „reda radi“.
Neke su bile nerealne, poput one koju su kreirali Vlada i Poslovodstvo RTB Bora (2002), prema kojoj bi Vlada dodatno morala da obezbedi 120 mil $ za pokrivanje gubitaka..,
Neke su namerno „ćušnute“ u zaborav, kao što je bio slučaj sa studijom Svetske Banke (2004). Tih godina RTB Bor je godišnje gubio 45 mil $.
Upravo je ova studija potvrdila da u Boru ima bakra, pre svega unutar velikog nalazišta Borska reka.
Novo nalazište Borska reka može osigurati budućnost i eksploataciju u narednih 100 godina. Bogatstvo se procenjuje na 1.05mlrd tona rude, odnosno 4.5 mil tona katodnog bakra, 78t čistog zlata, 1300t srebra i oko38 hilj t skupocenog molibdena. Profitabilno se može iskorišćavati I pri ceni bakra koja je ispod 2300$/t (treba podsetiti da je u toku prethodnih godina bila i preko 7000$..)
Samo iz ovog nalazišta moglo bi se zaraditi oko 30 mlrd $, uz najavljenu prosečnu cenu za 2010.godinu, između 5500 i 6000 $/t.
Kad radi RTB Bor – grad živi. Kad ne radi RTB Bor – grad nestaje.
Ako je ovo poznato, kako nazvati ponašanje istih koji su bili u toku prethodnih deset godina, i onih koji su danas? Ne pokrenuti priču oko Borske reke! Opet je prevagnula politika „Dr Džekila“.
Ne treba licitirati sa razlozima.
Na koji god se pomisli tačan je, ma koliko nemoralan bio.
Deset godina Bor, i Srbija slučaju priče o mogućim i nemogućim strateškim partnerima – od zainteresovanosti srpskih biznismena, Dajmlera za preradu šljake, kupovine od strane rumunskog Kupruma, pa Ateka.. Niko od ministara koji su se time bavili, od ministra energetike, privrede i privatizacije, ekonomije, finansija..nisu položili račune, ili bar objsnili „epohalne“ izjave, odnosno razloge neuspeha.
Danas je aktuelna izgradnja nove topionice.
Nije najmodernija tehnologija, kako se upinju da kažu. Daleko od toga da je loša i ova, druge generacije. Moći će da prerađuje 400 hiljada tona koncentrata!
Kapacitet nije mali, a ako ne bude razvoja rudarstva, onda će se delom u topionici topiti tuđi koncentrat, a delom će kapaciteti ostati neuposleni. Rezultat su sigurni gubici.
Samo uravnotežen razvoj rudarstva i metalurgije daje pozitivan rezultat!!
Da li je potrebno još deset godina pa da se shvati i ova jednostavna rečenica?
Da ne govorimo o nepromišljenim izjavama da će se otpisati dug koji RTB Bor ima za utrošenu energiju!!!
Lucidnost „dr Džekilske politike“.
Da bi se nerealni i megalomanski ciljevi postojećeg rukovodstva RTB Bora ispunili, u vidu dostizanjaproizvodnje od 80.000 t katodnog bakra iz spostvenih koncentrata, potrebno je u narednih 6-8 godina investirati dodatnih 600 mil $.
Kako god da se krene, stigne se do starog – novog, današnjeg generalnog direktora RTB Bora.
On se upisao u istoriju RTB Bor kao direktor koji je proizveo najveće gubitke u poslovanju. Pravi greške za koje više nema manevarskog prostora, a Vlade Srbije mu daje podršku.
To igranje sa brojkama je postala praksa u Srbiji.
Nešto slično je radio i prethodni generalni direktor NISa, slaveći dobitak, pa onda jedan iznos gubitka pa drugi..a sve u par meseci…
„Copy Paste“ uradio je i gen direktor RTB.
U roku od nekoliko meseci (dec 2009 do maja 2010) najavio je gubitak od 37, pa 47 mil $.
Već mnogo.
A potom se videlo da je ukupan gubitak za 2009.godinu, u stvari 86.5 mil dolara!!!
To je 2.33 puta više od onog koji je objavio dec 2009.godine.
„..tačno je da je RTB prošle godine zabeležio gubitak od 86.5 miliona $. Ali od te sume čak 35 mil $ otpada na finansijsko poslovanje. Konkretno reč je o gubitku na kursnim razlikama i kamatama na aranžmane koji su sklapani DO 2000.godine. I na taj gubitak ovaj menadžment nije mogao da utiče!!!“ (RTB Bor, pom generalnog direktora Mira Antić)
Dobro, a ko je bio direktor i u vrhu menadžemnta do 2000.godine?
Današnji generalni director RTB Bora.
Danas RTB Bor upravo ima visok gubitak jer plaća kamate na promašene investicije i loše kredite, koje je današnji čelni čovek kompanije, davno zaključio..
Bio je od 1990-2000.godine direktor Rudarskog basena Bor.
Nekada Šainovićev, danas Dinkićev kadar.
Za šta se tada otimao Šainović, a danas Dinkić?
„..Protiv Spaskovskog je tokom 2002. i 2003. godine policija podnela više krivičnih prijava zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom službenog položaja, nesavesnim radom i falsifikovanjem, u više navrata oštetio RTB za više stotina hiljada tadašnjih maraka.
Tužilaštvo u Boru je 7. avgusta 2003. godine podiglo optužnicu protiv Spaskovskog zbog sumnje da je pribavio imovinsku korist od 200.000 dinara na štetu rudnika.
Protiv Spaskovskog je bio vođen jedan sudski postupak, ali je on oslobođen optužbe.
Nakon političkih promena 2000. godine Spaskovski je pristupio Socijaldemokratiji, a sada je, prema nezvaničnim informacijama, član G17.
izvor“ Beta
Za period od 10 godina direktovanja 1990-2000.godine uspeo je da smanji proizvodnju bakra za 67% (1990.godine bila oko 105 hilj t/g, a 2000.g, ispod 35 hilj t).
Čuven je njegov investicioni poduhvat, u iznosu od 120 mil $, gde je sve čega se dotakao bio promašaj. Od otvaranja rudnika Cerovo, koji nije bio rentabilan,.. do izgradnje sistema za transport jalovine koji je bio napravljen za transport 420 mil t jalovine!
Za 10 godina je prevezao oko 2.5% jalovine.
Ipak, to je impresivna građevina od čak 3600 tona čelika – taman koliko i neki spomenici.
Ako je tačno da je (Prvim socijalnim programom iz 2002.godine) uzeo otpremninu (8600€) i time se obavezao da do 2012.godine neće biti u RTB Boru (a tada bi bio i u penziji), njegov dolazak na čelo RTB Bora već 2008.godine, je nemoralno i nedopustivo sa stanovišta onih koji su ga postavili.
Selektivno – dopustivo, ili Selektivno – nedopustivo?
U gradu u kojem je nezaposlenost preko 30%, uposlio je kao pomoćnika, invalidskog penzionera!
„Investicija u ovaj rudnik je investicija u budućnost, jer će ovde biti posla za nove, mlade inženjere, nove radnike i verujem da će ovo podići čitav region Istočne Srbije“ (potpredsednik Vlade I minister Mlađan Dinkić).
Ako je tačno, da je pomenuti „penzioner“ u suvlasničkom odnosu u kompaniji, koja slovi za najoštrijeg konkurenta RTB Boru, onda su moguća samo dva razloga.
Ili je došlo do gubitka pamćenja, ili je upravo to i bio cilj?
Ipak, promene koje je uveo direktor RTB Bora nisu nevidljive. On ih je doduše i obećao, još 2008., kada je postavljen.
Odnose se npr., na postojanje posredničke firme, kod recimo prodaje plavog kamena jednom od vodova u Srbiji. Kako je posrednička firma vezana za nekada jakog SPS čelnika, možda je direktor samo spojio lepo sa korisnim – rad sa prijateljima.
Ekonomska opravdanost ovakvih poslova za RTB Bor, ostaje nepoznata veličina.
Takođe, modernizovani su i usavršeni putevi odlaska zlata iz zemlje.
Ranija zaostala, primitivna praksa je bila oličena u izbegavanju obaveza prema Narodnoj banci Srbije. Nije se predavala sva količina zlata, već se prouzvodio zlatni cijanid, a potom izvozio. Neki sa na tim krilima izgradili imperije u Srbiji..
Danas čujemo da je došlo do smanjenja proizvodnje zlata za 64% i srebra za52% u 2009.godini u odnosu na prethodnu. Ništa neobično, rekli bi svi. Godinama nas ubeđuju da je Bor siromašan… Da li je baš tako?
Na jednom od rudnih mesta postoje dva kvaliteta rude. Onaj boljeg kvaliteta se pretapa u borskoj topionici. Onaj drugi, prljav i lošeg kvaliteta ali sa bitnim procentom plemenitih metala se topi u topionici kompanije Glencore u Kazahstanu.
Za taj posao, ovoj švajcarskoj kompaniji RTB plaća 1. uslužno pretapanje, i 2. penale za asren, živu i kadijum.
Glencore dobija proizvod u vidu zlata, srebra, bakra olova i cinka.
RTB Bor na 3 godine treba da dobije 17 mil $.
Preglednost, javni pozivi..i slične stvari…ne postoje.
Moderno, nema šta. Dr Džekil bi bio ponosan.
Možda se u doba kolonijalizma tako i poslovalo. Ovo je 2010.godina.
Na kraju, kakvi su rezultati rada novog poslovodstva RTB Bora?
Smanjenje proizvodnje katodnog bakra za oko 3.5%, viši troškovi proizvodnje od prosečno ostvarene cene na tržištu za blizu 70%, istorijski visok gubitak, stalna nelikvidnost…
Današnji „davaoci podrške“ vide rešenje u izgradnji nove topionice, uz garancije Vlade Srbije.
Nije sporno da je potrebna.
Ipak, prevelikog kapaciteta, ona će biti nerentabilna. Zaboravlja se da u Evropi već postoji višak kapaciteta topionica, te je teško napraviti topionicu koja bi bila konkurentna.
Uz opremu koja se kupuje sredstvima Fonda za razvoj Srbije, podrška je blizu 160 mil €.
Da li je Odluka o kupovini rudarske opreme na odobren kredit ekonomski opravdana u uslovima kada RTB Bor permanentno pravi gubitke u poslovanju na nivou od oko 50 mil $/god? Sredstva za kupovinu opreme su obezbeđena od budžetskih korisnika, a ne iz komercijalnog kredita.
Čak i sa kupovinom rudarske opreme za nivo od 27 mil €, nije moguće dići nivo proizvodnje katodnog bakra u RTB Bor na nivo od 50 hilj t/godišnje, u roku od 3 godine, odnosno do završetka izrade nove topionice.
Gubici koje će u tom periodu beležiti RTB Bor meriće se desetinama miliona dolara..
Država će otplaćivati gubitke iz tekućeg poslovanja, kao i dugove za kupljenu opremu i za izgradnju nove topionice.
A, manje od polovine onog što se daje kroz „podršku“ bilo je dovoljna da se završe istražne radnje vezano za ležište Borska reka, i krene u rad i eksploataciju, na primer. Sećate se….
To je politika Mr Hajda.
Hoće li u narednim godinama najprometnija ulica u Boru biti u magli, smogu, mračna i bez ljudi već u 21h, nije poznato.
Ali je jasno da svakoj politici jednom dođe kraj, pa i politici „dr Džekila“.