0
0
Zoran Drakulić, vlasnik i predsednik kompanije „Ist point“, tvrdi da država kasni sa pružanjem pomoći, a da da je pobedio na prvom tenderu za RTB Bor, sada bi bio u problemu. Inače, iako je „Ist point“ pobedio na tenderu za Jugoslovensko rečno brodarstvo, ipak neće biti monopolista jer, kako tvrdi u intervjuu za Biznis, to nije moguće sa 425 plovila i 30 odsto tržišta prevoza robe Dunavom od Roterdama do Konstance.
Kupovinom JRB-a dobili ste najveći deo tržišta prevoza robe Dunavom od Roterdama do Konstance. Koliki je sada vaš udeo na tržištu prevoza robe Dunavom i da li postoji bojazan da vas proglase monopolistom?
– Nema šanse da budem proglašen monopolistom, jer naš udeo na Dunavu jeste veliki, ali ne toliki da bismo mogli da imamo monopol. Pogotovo ne na gornjem delu Dunava, od Budimpešte prema Roterdamu. Tu je protok robe oko 150 miliona tona i ima dosta malih kompanija sa po desetak barži koje rade na ovom delu Dunava. Što se tiče našeg ukupnog udela na tržištu prevoza Dunavom, na donjem delu naš udeo će nakon kupovine JRB-a biti oko 25 odsto, što jeste prilično, ali opet ne dovoljno da bi neko bio proglašen monopolistom. Na gornjem delu Dunava će biti manji, oko pet odsto.
Bilo je reči i o sklapanju poslova sa „Ju-Es stilom“ koji je najveći izvoznik čelika kod nas. Dokle se stiglo sa realizacijom toga?
– Tačno. Odavno planiramo saradnju sa „Ju-Es stilom“, ali do sada nismo imali mogućnosti da pregovaramo sa njima, jer nismo imali dovoljno barži. Sada ćemo početi razgovore o konkretnim poslovima. Moram priznati da trenutak nije najpovoljniji, jer i oni i te kako osećaju postojeću krizu. Oni su već zatvorili neke pogone, tako da će im proizvodnja biti znatno manja u prva tri meseca 2009. godine, pa ćemo se upravljati prema njihovim trenutnim mogućnostima i potrebama.
Kupovinom austrijske kompanije rečnog brodarstva DDSG postali ste prvi veliki investitor iz Srbije u Austriji. Pisalo se tada da ste imali problema i da ste tamo naišli na otpor, pa je čak potpredsednik Božidar Đelić „urgirao“ kod austrijskog premijera. O kakvim problemima je bilo reči?
– Bilo je malo otpora prema nama prilikom kupovine DDSG-a, ali to nije bilo ni na ličnoj ni na bilo kakvoj drugoj osnovi. Jednostavno je ljudima bilo teško da se prodaje jedna od najstarijih austrijskih firmi, koju oni maltene smatraju delom svoje tradicije i ja to razumem. Inače, druge probleme nismo imali. Čak je i njihova štampa pisala da je reč o ozbiljnoj kompaniji iz Srbije. Pre ove naše akvizicije austrijska javnost je bila uzburkana, jer je jedna ukrajinska banka htela da kupi austrijsku banku, takođe sa dugom tradicijom. Tada je potpredsednik Đelić u razgovoru s austrijskim predsednikom iskoristio priliku da unapred spreči da dođe do sličnih problema i u našem slučaju.
Učestvovali ste na tenderu za RTB Bor, ali ste od samog početka bili zagovornik modela koji je Vlada sama predložila nakon što su oba tendera propala. Da li ste još zainteresovani za ovo preduzeće?
– I dalje smo zainteresovani za „Bor“, ali s obzirom na to da su se okolnosti promenile, smatramo da i Vlada treba da promeni zadate uslove i prilagodi ih trenutnoj situaciji. Država je propisala uslove iz najbolje želje da postigne što bolju cenu, ali su se u međuvremenu okolnosti drastično promenile. Cena bakra je pala skoro tri puta od tada i niko u ovom trenutku neće biti spreman da garantuje da će uplatiti 300 miliona evra za investicije. Spremili smo predlog u kojem stoji da bi odmah trebalo krenuti s jednom manjom investicijom koja će hitno da reši ekološke probleme. Znači da se ne gradi odmah nova topionica, već da se rekonstruiše postojeća, kako bi se smanjila koncentracija sumpora u vazduhu. S druge strane, treba da se obezbedi novac za revitalizaciju rudnika i dela opreme, za šta je, prema računicama naših eksperata, potrebno oko 120 miliona dolara. Bitno je da bi se ovim povećao kapacitet proizvodnje na 60.000 tona, sa sadašnjih dvadesetak. Država sama mora da reši socijalni program, jer tamo realno nema potrebe za više od 2.500 do 2.800 radnika.
Da li biste sada bili u problemu da ste kupili RTB Bor?
– Sad bismo bili u velikom problemu. Mada bismo na bazi tadašnje cene bakra verovatno prodali proizvodnju za buduće tri do četiri godine i zaradili sigurno oko 150 miliona evra, tako da bismo mogli to da izbalansiramo. I dalje mislim da je napravljena greška što RTB Bor nije prodat tada ili nama ili „Ateku“. „Bor“ je nešto što mora da preživi, bez obzira na sve trenutne probleme. Samo srpskoj privredi biće potrebno oko 120.000 tona bakra godišnje i to je dovoljno da ovo preduzeće dobro radi.
Da li je zbog niske cene bakra na tržištu vaša valjaonica u Sevojnu u problemima?
– Valjaonica sada nije u velikom gubitku. Problemi će nastati u narednoj godini, jer očekujemo smanjenje potražnje. Sve zavisi od svetske ekonomije i od naše konkurencije u Evropi, koja za sada ima veće probleme od nas, jer što je fabrika veća, ima i veće probleme. Mi smo, ipak, mali i na neki način nam odgovara niža cena bakra, jer kad imate nižu cenu, imate i manje finansiranje. Ukoliko nam proizvodnja ne padne mnogo, nećemo imati velikih problema.
Država je rekla da će subvencije dobiti samo preduzeća koja u sledećoj godini ne budu otpuštala radnike, a vi ste izjavili da je neminovno smanjenje broja zaposlenih. Kako ćete rešiti taj nesporazum s Vladom?
– Ne može država da se izvlači preko privrednika. Zna se ko mora da snosi socijalni teret. Ako mi proizvodnja padne za 50 odsto, ne mogu da držim 1.000 radnika, već 500 ili 600, odnosno koliko mi je potrebno. Podrazumeva se da niko neće otpušten bez otpremnine, ali sve dalje je problem države. Ne možemo da zapošljavamo radnike ako nema posla za njih. U SAD je zatvoreno 56 fabrika automobila za jednu noć i više od milion ljudi je u problemu, ali to je neminovnost. Oni će se na posao vratiti onda kada se za to opet steknu uslovi.
Da li računate na pomoć države?
– Država mora da interveniše, jer ako to ne uradi brzo, 50 odsto srpske privrede doživeće krah. Vlada mora što pre da reaguje, jer već kasnimo. Mnoge zemlje u Evropi su već reagovale, a mi se ponašamo prilično neodgovorno. Mada još nije kasno da to uradimo. Kraj januara je poslednji trenutak. S krizom moramo da se borimo u skladu sa svojim mogućnostima. Ne razumem da neko uvodi jednostranu primenu trgovinskog sporazuma prema Evropi, koja će nas koštati 300 miliona evra, umesto da je taj novac dat srpskoj privredi, a pri tom to niko ne traži od nas. Sve ekonomije sebe štite, a mi se sada otvaramo prema Evropi. U ovom trenutku, to je pogrešno, jer će izazvati negativne posledice – biće povećan uvoz, to će izazvati dodatni trgovinski deficit i biće povećana inflacija.
Koje mere konkretno premijer i Vlada treba da preduzmu kako bi zaštitili srpsku privredu u narednoj godini?
– Premijer i Vlada treba da obezbede novac za pomoć privredi o kojem su pričali. Stalno dobijamo neke cifre koje su u magli, ali ono što se pominje je cifra od 68 milijardi dinara i to treba što pre da se stavi u funkciju. Naši su predlagali povećanje PDV-a da bi popunili budžet. Da nije bilo MMF-a, oni bi podigli PDV. I to danas, kada svi smanjuju takse, poreze i PDV. Očekujemo da se vodi i korektna politika kursa. Kurs je zapušten od 2000. godine i sada očekujemo da kurs bude stabilan. Nedopustivo je ono što se desilo, da u kratkom vremenu kurs šeta od 76 do 92. To izaziva nesigurnost i domaćim kompanijama i investitorima iz inostranstva. Monetarna politika je katastrofalna. Banke u svetu daju svojim klijentima pare za tri odsto, a mi smo na 24 odsto. Svi brane svoju privredu tako što spuštaju kamate. Jedina zemlja u Evropi, uz Ukrajinu, koja je digla kamate je Srbija.
Da li će „Ist point“ biti u problemima u ovoj godini?
– Nama je 90 odsto finansiranja van zemlje. Imamo dve velike banke u Ženevi i Roterdamu i kod njih oko 200 miliona dolara. Takođe, jednostrana primena trgovinskog sporazuma neće mnogo uticati na nas, jer izvozimo 80 odsto robe, ali smatram da nije u redu raditi to zbog ostalih privrednika. Nama odgovara da kurs bude 120, ali je sebično da tražimo tako nešto, jer to nije u interesu cele privrede. Zato tražimo da država interveniše, jer su banke pune para, a te pare daju skupo. Čak i državne banke nude skupe kredite. Kako ćemo da se borimo s konkurencijom, ako američke i evropske kompanije dobijaju kredite s kamatom od tri odsto, a nama su kamate deset odsto ili 24 odsto na dinare. To nije normalno, onaj ko uzme kredit s kamatom od 24 odsto u velikom je problemu i pred bankrotom. Što se tiče „Ist pointa“, dobili smo jednog značajnog investitora još pre krize i pripremili 100 miliona investicija. To je jedan evropski fond koji je ušao vlasnički u našu kompaniju. Očekujemo u 2009. godini ulazak još dva fonda i EBRD-a sa značajnim ulaganjima. Mi na krizu gledamo kao na nešto što će da dođe i prođe i zbog toga nećemo obustaviti planove koji su vezani za narednih pet do deset godina. Od pomenutih 100 miliona investicija, 60 će ići u Srbiju. Neće se sve završiti u 2009. godini, ali su planovi da se navedene investicije završe do kraja 2010.
