Najbolji direktor & bloger u kraju
0
0
Bor-grad INFO: Kakva je situacija u kolektivu? Kakvi su rezultati i problemi s kojima se součavate, kakvi su planovi i šta je to što vas čini jedinstvenim kolektivom?
V. Stanković: Kada sam došao na mesto direktora, stanje u školi je bilo vrlo problematično počev od rasporeda. Sve naše kancelarije su bile raštrkane po školi a imali smo jedan telefon. Sada su kancelarije blizu jedna drugoj i lakše funkcionišemo.Imamo 5 fiksna telefona i centralu preko koje smo svi povezani. Račun za telefon je u proseku bio 2.500 dinara. Zadnji račun iznosi više i to oko 7.500 dinara. Imamo 8 umreženih mobilnih telefona a zadnji račun iznosi 1.900 dinara, inače je u proseku oko 1.200. dinara.
U celom selu, pa i u školi je rešen problem pasa lutalica. Imali smo čopor od preko trideset pasa u školskom dvorištu. Jeste bilo malo naporno, jer je molba otišla na preko dvadeset adresa, ali na kraju je ipak sve rešeno brzo jer je bila proglašena zaraza besnila i to je ubrzalo celu stvar. Zahvaljujući JKP „3 Oktobar“ Bor, sve odradjeno u vrlo kratkom roku.
Inače, odnosi u kolektivu su odlični. Sve probleme zajedno rešavamo i nikada nije bilo problema. Svako može da dodje, bilo da je radnik, učenik ili roditelj i tako sve probleme i rešavamo. Bez čekanja. Svi u kolektivu rade punom parom i obavljaju poslove za koje i nisu plaćeni. Daju sve od sebe i rade više nego što je planirano. Takoreći svi rade minimum 200%. Veoma je važno to što se svi medjusobno poštujemo i uvažavamo. Dakle, sasvim normalan porodičan odnos vlada i zato i imamo ovakve rezultate kakve imamo.
Naša deca izlaze na sva takmičenja, što za nas znači veliki uspeh. Posebno ako ostvare značajne rezultate a to se vrlo često dešava. Tu imamo mali problem oko odlaska na takmičenja, jer nismo u situaciji kao mnoge druge škole da lako organizujemo prevoz dece, ali i to rešavamo iako moramo da obezbedimo i dodatni prevoz i benzin itd.
Imamo, kao matična škola, još šest škola koje su geografski daleko jedna od druge i prevoz nam ide iz tri pravca. Koliko znam takav problem nema ni jedna škola. Posebno što ta deca inače putuju 3-4 km da dodju samo do autobuske stanice. U svemu ima i nelogičnosti. Deca iz Bučja putuju preko Bora do Krivelja, i predju 40 km, a kroz Bor prodju pored 5 gradskih škola. Mi smo seoska škola koja jedina ima rast dece koja pohadjaju školu. Kad sam došao imali smo 150 dece sada ih je 220. I iz gradskih škola dobijamo učenike. Npr. ceo Brezonik je pripojen gradskim školama a deci je bliže da dolaze u Krivelj. Mi imamo tzv produzeni boravak. To obuhvata prijem dece, rad sa decom i ispraćaj do autobiske stanice.
Naš domar opslužuje 8.000 metara kvadratnih prostora a samo matična škola ih ima 2.550. Održava i zelene površine oko škole. Grejanje u svim školama funkcioniše bez problema jer smo dobro organizovani i za ovu sezonu smo već uštedeli oko 50 kubika ogrevnog drveta a finansijski to iznosi oko 35%. Tri škole imaju kotlove a dve imaju grejanje na drva. Pored svih tekućih poslova naš domar radi i posao vozača. Inače imamo jednog nastavnika koji radi u četiri škole, dva koji rade u tri, a ima i ih četvoro koji rade u dve škole.
Neću da preteram ako kažem da radnici u ovoj školi imaju najbolje uslove od svih radnika u drugim školama. Medjuljudski odnosi su na veoma visokom nivou. Jednostavno kao što sam rekao radimo kao jedna porodica i takav rad mora imati dobre rezultate. Veoma bitan detalj su stimulacije koje ja kao direktor, u skladu sa propisima koristim i ne štedim kada su dobri rezultati u pitanju. Takodje i učenici uzvraćaju izuztenim rezultatima na raznim takmičenjima. Evo na primer na jednom takmičenju iz naše škole je krenulo 6 učenika od kojih je 4 otišlo dalje i predstavljali su Okrug na republičlkom takmičenju. Svaki kabinet je maksimalno opremljen Svaki ima svoj CD uredjaj. Dobili smo i dosta donacija. Tu bih pomenuo „Informatiku“ Beograd, „Dandi“, „Enegroprojekt“, Norvešku vladu, Udruženje „Vajfert“ Bor, „Kompjuter centar“ Bor, „Ladjević“ Bor , koji su nam izašli u susret, svako prema svojim mogućnostima.
Veliki broj klima uredjaja, koji mnogima bodu oči, su baš u funkciji uštede, jer održavaju temperaturu čime štedimo ostale enegrente kada deca nisu u školi, i totalno opravdavaju svoju svrhu.
Škola je stvarno dobro opremljena i imam nameru da bude još bolje. Pogotovo što imamo i obdanište. To govorim zbog toga što i deca predškolskog uzrasta koriste kabinet informatike i deca sama pripremaju svoj časopis, štampaju i uredjuju. Dobili smo mrežu daljinskog interneta. Svi računari u školi su umreženi. Imamo dva kopir aparata. Jedan je iz donacije a drugi smo sami kupili iz sredstava od rabata za knjige. Taj aparat je iskopirao za godinu dana 31.000 kopija. Da smo to sve kopirali u gradskim kopirnicama potrošili bi minimum 60.000 dinara. Papir za kopiranje takodje kupujemo od rabata za knjige. Od tog istog rabata i kupujemo knjige koje delimo djacima kao nagrade, jer svaki odličan učenik dobije knjigu i svaki učenik koji donese nagradu sa nekog takmičenja je tako nagradjen. Na primer učenik generacije je dobio ukupno preko 15 knjiga.
Svaki nastavnik ima kompletnu multimedijalnu podršku. Sve je pored priručnika i na diskovima.
Imamo biblioteku sa preko 7.000 naslova, čime se ne mogu pohvaliti mnoge biblioteke, ne samo školske. Svake godine obnavljamo fond knjiga. Puno nam pomaže i Narodna biblioteka iz Bora.
Internet je odavno prisutan u našoj školi. Deca prave razne prezentacije i multimedijalne časove. Imamo puno zanimljivih predavanja. Pomenuo bih Zvonka Trifunovića koji je po povratku sa Amadablama, doneo kompletnu opremu i prezentovao deci sve u vezi planinarenja itd … Moram reći da je bilo veoma zanimljivo jer se dva sata niko nije pomerio, već pažljivo slušao. Takodje imamo predavanja spoljnih saradnika, i to socijalnih radnika, radnika iz ministarstva unutrašnjih poslova, lekara, psihologa, defektologa.
Kad smo kod interneta – škola ima i svoj blog. Blog je redovno ažuriran i dobro je posećen. I moram da naglasim da na postu „My favorite animals“ imamo toliko ulazaka na blog da je to neverovatno, a to je napisalo dete koje ide u treći razred.
Bor-grad INFO: Ko je Vladimir Stanković t.j. Deda?
V. Stanković: Pre dve nedelje sam išao na seminar „Pogled iz virtuelnog sveta“ koji je održan u Beogradu. Tu je bilo stotinak PR-ova. Na prvom predavanju sam bio prozvan i kao Deda i kao Vladimir Stanković. Kao Deda zbog bloga, a kao Vladimir Stanković, zbog škole koja je uvela daljinski internet. Onda su me ljudi gledali kao „svemirca“ meni je bilo malo neprijatno ali vrlo brzo mi je postalo mnogo drago. Stvarno sam doživeo jednu lepu stvar. I što bi rekao „Radovan“ – „Nisam očekiiiiiiiv ’o“.
Dedabor je priča za sebe i to je sve kontra ovog prepodneva. Znači mesto za opuštanje i uživanje, tj. neki moj ventil kroz koji ispuštam sve prepodnevne stresove jer ovaj posao nije tako prost. Pratkično ne vodim jednu, nego šest škola. Znači nije jedno nego sve puta šest. Dakle našao sam svoj mir u blogovanju, i što je još lepša strana blogovanja, upoznao sam mnogo ljudi.
Bor-grad INFO: Kad smo kod blogovanja, kako ocenjujete ovogodišnji Blog-Open ?
V. Stanković: To je za mene, kao što sam rekao u jednoj radio-emisiji, najmilije dešavanje i posebnu pažnju posvećujem toj manifestaciji jer sam bio i na prvom „Openu“ koji je održan u Novom Sadu. To je nešto kao kruna godišnjeg blogovanja. Posebno zato što se sretnete sa ljudima koje nikada niste videli, a u stvari se mnogo dobro poznajete “preko tastature i ekrana“ i to mnogo bolje nego sa prvim komšijom. To su neverovatne stvari, o tome mogu da pričam trinaest dana bez prestanka i samo bih dodao Blog Open sam u jednom trenutku uporedio sa maturom, gde sretnete prijatelja posle dvadeset godina.
Bor-grad INFO: Uopšte o blogovanju?
V. Stanković: Posebna priča je ono što pored naših imena ili naslova stoji „Bor.“ Živeo sam u 5-6 velikih gradova i u inostranstvu i u Evropi i u Africi, vratio sam se u Bor i evo koliko ga volim pored mog imena Deda stoji i Bor. Tako da je pravi naziv Dedabor. Dakle Deda kao nik , a Bor kao odredište. Znači kada na Google-u otkucate Bor, vidi se koliko svi mi borski blogeri dajemo pozitivne energije. Do juče ljudi nisu ni znali gde je i šta je Bor, a u zadnje 3-4 godine ceo svet zna sve o Boru. I da imamo rudnike, i ljudske resurse i fontanu i sredjene ulice i da imamo kao beograd blokove i da smo razvrstani po kilometrima . Kritikovali su me , kao jednog blogera, da dajemo i negativne slike o gradu. Da, odgovorio sam, i najnegativnija slika je dobra reklama. Ali kako pričamo o lepim tako moramo i o ružnim stvarima. U svakom slučaju, ti nazivi opstina.bor, bor-grad.info, dedabor imaju u svom imenu Bor i tačno se zna o čemu govore.Ali najbitnije je to da naše blogove danas recimo pročita 10.000 ljudi iz celog sveta, a žalosno je što ljudi još uvek ne shvataju značaj interneta kao medija. Pročitao sam jednu rečenicu koja kaže ovako. „Još uvek ljudi više gledaju TV Dnevnik i veruju više onoj reklami pre dnevnika nego bilo kome.“ Evo na primeru naše regionalne televizije. Ona jeste regionalna ali se ne vidi po celom regionu odnosno u svim gradovima i selima. A mi blogeri, kada pričamo o regionu govorimo o zemljama u okruženju pa i šire, a nas čita ceo svet. Ne mogu da shvate da je jedan borski blog posećeniji i čitaniji nego cela borska televizija.
Polako se to prihvata i nadam se da će nas stvarno prihvatiti kao relevantne činioce celog društva. Treba da izadje intervju u Ilustrovanoj politici, gde sam dao primer uticaja blogova konkretno u poznatom slučaju koncerta Zdravka Čolića, konkretno otkazivanje koncerta. Nije to uticaj jednog bloga samo. Jeste nemerljiva uloga bloga opštinabor ali su se tu uključili svi ostali. Pa koliko god je bila posećenost „opštine“ toliko smo i mi ostali dali svoj doprinos. To se sve raširilo munjevito. Ljudi su se informisali i sada ne može svako tek tako da se igra i ako je nešto transparentno ovo je toliko transparentno „da ti se vidi i broj gaća“. I sad neka razmišlja onaj koji treba da razmišlja.
Inače i ja sam, kao bloger, bio i kritikovan i osudjivan, što uopšte nije čudno jer svi prolaze kroz takav period, ali ja sam svojim stilom, sve to okrenuo na jedan drugi način. Uglavnom kroz šalu, oni to zovu „spamovanje“, kažu da sam ekstra majstor za „spamovanje“. Medjutim sve mi je drugačije kad se šalim nego da se prepirem s nekim u pisanoj formi.
Vaš reporter je proveo divno, ne baš celo pre podne u školi „Đura Jakšić“ u Krivelju. Moramo priznati da smo prijatno iznenađeni. U znak zahvalnosti poklanjamo javnosti ovaj mali slide-show kako bi i vama dočarali o kakvom ambijentu je reč.
Ispustio sam da napomenem da je skola u projektu ,,Skola bez nasilja,, kao jedina iz Borskog okruga, kao i da je donator wi-fi mreze RBB Bor. Ali je mozda najbolje da zainteresovani pogledaju blog OS,, Djura Jaksic,, Krivelj, evo linka :http://www.oskrivelj.com/aktuelno/
Hvala ekipi Bor grad INFO a posebno Darku koji je imao strpljenja da cuje sta Deda ima da kaze, ako i sto je napravio predivne slike i ovaj slajd o skoli.
Veliki pozdrav od Dede !!!
Hvala i tebi deda… bilo nam je zadovoljstvo i čast.
[…] 27th, 2008 Posted by Djura in Rec direktora Intervju sa direktorom skole mozete procitati na Bor grad INFO, a prelepi slajd preuzet je sa You […]