0
0
„Objedinjavanjem misli, znanja i iskustva iz oblasti bazne proizvodnje, rudarstva, metalurgije i tehnologije, sa principima racionalnog korišćenja prirodnih resursa, reciklažom i zaštitom živtne sredine, dajemo novi kvalitet vizije održivog razvoja.“ (Prof dr Rodoljub Stanojlović)
Prof . Dr Stevan Dožić – Šumarski fakultet Beograd: „Dugi niz godina upućujemo stručnu javnost na to, kako bi ove stvari trebale da se rade. Medjutim to se dosta improvizuje i svi bi želeli da kažu da se bave zaštitom žvotne sredine, ali to ne rade na odgovarajući način. Svaka , da tako kažem, služba u kojoj se na neki način vrši oštećenje zemlje mora da ima nekog ko vodi računa o tome. Mi smo ovde u Boru prihvatili ovaj izazov na ovim površinama, koje imaju višestruki problem. Prvo je bitno da znamo sa kojim materijalom možemo da radimo. Na putu smo da otkrijemo čime bi se to moglo raditi a da se zadovolje osnovni kriterijumi. To ne može da se desi u kratkom roku ali zavisi od našeg uspeha na svakoj lokaciji posebno. Korist od rekultivisanog zemljišta ne može biti onakva kakvu želimo ali možemo da nemamo štete. Sve sadnice koje ćemo koristiti moraju da ispunjavaju odredjene uslove, da su jednake visine, jednake starosti i da imaju sertifikate, a koje smo obezbedili od „Srbija šuma“ koje su dale potrebne garancije. Za način na koji bi mi želeli da počnemo, nemamo dovoljno sredstava i uslova tako da krećemo sa sadnicama koje su uobičajene i to bagrem, divlju trešnju, kitnjak, jasen, platan, pitomi kesten itd. Svaka od tih sadnica ima odredjen zadatak mogućnost i ulogu. Želimo da stvorimo zemljište na kome se, posle nekog niza godina, može nešto raditi. Krenućemo sa po sto sadnica od svake vrste koje će se saditi na različite načine. To sve mora biti pod kontrolom. Ovo je veoma složen posao koji se, na žalost, u našoj sredini ne obavlja kako treba. Obično se na zatečenom stanju izvlači neki zaključak, a niko ne postavlja pitanje šta je sve prouzrokovalo zatečeno stanje. Zato je bitna saradnja sa kolegama rudarima, koji nama ostavljaju čistu situaciju i upoznaju nas sa stanjem zemljišta, tako da nam je lakše da izaberemo potreban tretman. Kasnije mi dajemo preporuke sa naše strane, šta i kako raditi. Za Bor je specifično to da se dugim nizom godina eksploatacija dosta toga promenilo kako zemljište tako i klimatski uslovi. Postoji nekoliko proverenih metoda, koje smo uzeli od kolega iz Češke, koje ćemo sprovoditi. Drago mi je da postoji spremnost za ovakvu akciju. Ovaj posao nije jednostavan jer kada kažemo da će rezultata biti posle 5-10 godina a da je za to vreme potrebno uraditi odredjene stvari svi okreću glavu i kritikuju. Žele da to bude odmah, sa velikim sadnicama, da se to maskira itd. Ali tu nema kvaliteta. Veliki sadni materijal traži velika ulaganja i pažljivo rukovanje. Ovaj mali sadni materijal s kojim mi radimo su jednogodišnje sadnice koje bi trebalo da podnesu to što mi želimo da radimo. U suprotnom takvu biljku ćemo isključiti. Prve rezultate ćemo imati već na proleće, mada je i to možda suviše rano jer neke biljke pokazuju slabost posle nekoliko godina. Cilj ovih predavanja i edukacije je da stanovnici ugroženih područja shvate jednu realnu situaciju i da budu svesvni da je ovo jedna korisna stvar, pre svega i izvodljiva akcija koja će dati rezultate.“
Prof. Dr Rodoljub Stanojlović – Tehnički faklutet Bor: „Smisao javnih radova je da se povuku nezaposlena lica koja nemaju adekvatna obrazovanja, da se uposle, da primaju lične dohotke makar i samo nekoliko meseci i da se odrade poslovi od opšteg interesa. Mi smo iskoristili tu priliku i prijavili smo projekat koji bi pored napomenutog, rešio jedan urgentan problem naše lokalne zajednice, a to je zagadjena životna sredina i da počnemo da to rešavamo na jedan adekvatan način. U tom smislu želim da istaknem nekoliko stvari. Prvo, naše oruženje, iako smo se mi i navikli na neki način, je zaista ružno sa ogromnom površinom zagadjenog zemljišta. Druga činjenica je ta da je to degradirano zemljište veoma različlito. Rudnička i flotacijska jalovišta kao i raskrivke se veoma razlikuju. Svako degradirano zemljište zahteva poseban pristup u rešavanju problema. Zagadjivanje je i površinsko, podzemno i vazdušno. Najopasnije zagadjenje je od flotacijskih jalovišta zato što s obzirom na strukturu materijala, a to je finozrni materijal reda veličine ispod par stotina mikrona i sadrži ogroman broj jona teških metala. Pored njih imamo i ostatke toksičnih flotacijskih reagenasa. Ranija iskustva su bila da se tome pristupa na jedan površan način, gde posle par godina nema nikakvih rezultata. Tako smo primorani da jednom, po prvi put, taj multidisciplinarni problem sagledamo sa stanovišta ljudi različitih struka. Namera je da zasadimo veći broj različitih zeljastih i drvenastih biljaka, da koliko je u našoj mogućnosti, kroz ovaj javni rad postignemo najveći mogući efekat koji može proizvesti jedan ovakav javni rad. Prvi put ćemo posle jednog odredjenog perioda imati dovoljno značajnih informacija koje će nam govoriti u kom pravcu dalje da radimo u toj oblasti. Takodje, skrenućemo pažnju na ozbiljnost situacije i multidisciplinarnost samog problema. Moramo da skrenemo pažnju na uspešnost koja treba da bude preko 80% kako bi obezbedili standard koji nam garantuje učešće fondova koji će finasirati ovakve projekte.Što se tiče površina, imam podakte koji govore da flotacijska jalovišta u Boru iznose 125 ha. Jalovišta Velikog Krivelja su 235 ha. Ako tome dodamo površinu odlagališta rudničkih jalovina, raskrivki itd to su stotine hektara degradiranog zemljišta. Problem je ozbiljan. Pristupamo na najadekvatniji mogući način i hoćemo na ovom malom primeru da pokažemo kako treba da se radi.“
„Šta smo u protekloj godini uradili za održivi razvoj, svog preduzeća, svoje lokalne zajednice, svoje države?“ (Prof dr Rodoljub Stanojlović)
