0
0
Jedinstvena i najvrednija u Evropi, 25. Umetnička kolonija „Bakar“ u Boru, završila rad
Dvadeset peta, jubilarna Umetnička kolonija „Bakar“ u Boru , nakon mesec i po dana, završila je rad u Livnici bakra i bakarnih legura. Izliveno je 18 dela u bronzi koja će biti predstavljena u Galeriji „Bakar“ borskog Muzeja rudarstva i metalurgije na tradicionalnoj izložbi 6. avgusta, na Dan rudara Srbije. Po tri skulpture uradili su Kosta Bogdanović, Leposava Milošević Sibinović, Svetislav Arsić Basara, Vukašin Milović, Mirko Odalović i Milan Stošić.
– Autori će po dva dela ostaviti gradu domaćinu i glavnom sponzoru, RTB-u Bor. Sa ovogdišnjim skulpturama zbirka će dostići oko 400 dela . Sem bronze korišćen je i bakar i mesing. Kombinat bakra je svih 25 godina obezbeđivao glavni materijal i uslove za livenje. Umetnici su prezadovoljni saradnicima , iskusnim livcima iz borske Livnice, što je još jedan doprinos ovoj, jedinstvenoj manifestaciji-kazao nam je Dušan Kabić, viši kustos borskog Muzeja i jedan od organizatora prve Kolonije od pre četvrt veka.
Akadmeski vajar i profesor Đorđe Crnčević, iako nije učesnik ovogodišnje Kolonije, došao je juče da vidi „učinak“ svojih kolega.
-I ja sam, s ponosom, naglašavam, zajedno sa Kostom Bogdanovićem , Tomom Todorovićem i još nekoliko kolega, učestvovao u stvaranju prvog susreta. Sećam se izdašne pomoći tadašnjeg direktora Topionice i rafinacije bakra Nikole Krtinića i predsednika opštine Nikole Šainovića. Sve je započeo Stevan Dukić koji je lično, iz škole, poznavao Krtinića. Oni su i najzaslužniji. Molio bih sadašnju vlast da ne ugasi Koloniju, jer ona je od nacionalnog značaja i interesa- kaže Crnčević.
U razgovoru sa Kostom Bogdanovićem saznajemo da su u prvoj Koloniji stvarali i Boranin Muhamed Subašić, majdanpečki slikar Branislav Cepenjeor, profesori Bane Savić, Miroljub Stamenković, te Mihailo Paunović, kao i gosti Sead Čizmić iz Sarajeva i Jovan Hadži Boškov iz Skoplja.
– Nemoguće je , svih proteklih godina, zaboraviti velika imena jugoslovenskih vajara. Prisećam se Dubravke Sambolec iz Ljubljane, Ratka Petrića iz Zagreba, Mustafe Skopljaka iz Sarajeva, Stefana Manevskog iz Skoplja, Milivoja Babića sa Cetinja. U Boru su svoje skulpture predano stavrali i vajari iz Francuske, Nemačke, Rumunije i Grčke-priča Bogdanović.
Slađana Đurđekanović Mirić, direktor borskog Miuzeja rudarstva i metalurgije, prvog organizatora i domaćina Kolonije, ističe da je u zbirici oko 400 dela ogromne vrednosti nastalih samopregornim radom 130 autora. Svaka skulptura je dostupna javnosti. Oko 50 ih je u slobodnom gradskom prostoru Bora, na skverovima i najprometnijim ulicama. Puno ih je u kancalerijama i društvenim prostorijama. Bronzani likovi i „predeli“ oplemenjuju i privatne firme, hotele, biblioteke… Ima ih i u muzejskim depoima. Najuspelija dela se , svake godine , u oktobru, prikazuju u jednoj od najpoznatijih galerija u Beogradu.
-Bilo je puno muke sačuvati to blago u parkovima i na skevrovima. Vandali i lopovi ne miruju. Poslednjih godina malo se i taj „soj“ ljudi pripitomio ili združio sa „Stolicom koja sedi“, „Zgrčenim mačkom“, „Pužom“, tako da se više ne skrnave. Nažalost, već pet godina nisu pronađeni kradljivci bronzanog spomenika teškog 650 kilograma velikog mađarskog pesnika i borskog logoraša Mikloša Radnotija- upoznaje nas Dušan Kabić podsećajući da je napisao knjigu o borskim slikarima i vajarima „Likovni život u Boru 1900-2000.“ u kojoj je zabeležen i najveći deo istorijata Kolonije „Bakar“, sigurno najbogatije i najvrednije u Evropi. Kolonije, u kojoj su dubok trag ostavili i tek afirmisani vajari, ali i akademici.
To niko nema
– Prošao sam svet, stvarao, pisao i predajem i danas studentima o vajarskoj umetnosti, i zato pouzdano mogu svedočiti da je borska vajarska Kolonija u svetskim razmerama. U Evropi ne verujem da je neko stvorio toliko vrednih skulptura u bronzi. RTB Bor je, i na ovaj način, dao nemerljiv doprinos razvoju , ne samo materijalnog, nego i duhovnog života u Srbiji. Vajati u plemenitim metalima, što se u Boru čini godinama, dovoditi najpoznatije i najpriznatije umetnike, veliko je delo i to se mora poštovati- kaže Kosta Bogdanović.
