Dr Miomir Korać: Rimski carevi srpski turistički brend

0 0
Read Time:5 Minute, 29 Second

Maja Stojanović (BIZNIS)

Rodni gradovi rimskih imperatora na teritoriji Srbije biće povezani u jedinstvenu turističku turu, a ceo projekat gradnje 100 rimskih pansiona koštaće oko 25 miliona evra

Na teritoriji Srbije rođeno je 17 rimskih imperatora, što je petina ukupnog broja svih rimskih imperatora. Iza njih su ostali Sirmijum (Sremska Mitrovica), Singidunum (Beograd), Viminacijum (Kostolac), Trajanova tabla i Trajanov most (Đerdap), Dijana (Kladovo), Feliks Romulijana (Zaječar), Medijana (Niš) i Justinijana Prima (Lebane). Ove činjenice ne govore samo o značaju prostora današnje Srbije u antičkom Rimskom carstvu, već predstavljaju potencijal za stvaranje jedinstvenog turističkog srpskog brenda. Arheologija može i treba da bude profitabilna. Istražena arheološka nalazišta treba zaštititi, konzervirati, pokriti i predstaviti u turističke svrhe rekao je u intervjuu za Biznis dr Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture za baštinu.

drkorac.jpg

Šta predstavlja projekat „Put rimskih careva“?

– Smatram da je ovo jedan od najvažnijih projekata naše države s obzirom na to šta sve može da se dobije. Ceo projekat sa 100 pansiona košta oko 25 miliona evra. Sve te gradove postojbine rimskih imperatora povezali smo u jednu turističku rutu dugačku 600 kilometara iz dva razloga. Prvi razlog je stvaranje jedne kulturne rute, a drugi je ekonomski. Povezivanjem u rute dobija se zbir svih posetilaca na tim lokalitetima, što znatno uvećava prihode. Naša ideja je da duž tih ruta napravimo 100 rimskih pansiona, da budu udaljeni na desetak kilometara i smešteni u potpuno prirodnom ambijentu. Prelaženje rute omogućilo bi se turistima na razne načine (automobilom, biciklom, pešice itd.). U celokupan projekat bilo bi uključeno i zaposleno lokalno stanovništvo. Na ruti bi se spremala i jela lokalna jela, što spada u nematerijalnu baštinu, a danas je takva vrsta turizma jako moderna u svetu. Većina ovih lokaliteta se nalazi na Dunavu, kojim godišnje prođe šest stotina lađa i dvesta hiljada turista, a za pokretanje dobrog biznisa najvažnije je biti na ruti. Želimo da nam 2010. godine stane svih 600 brodova sa 200.000 posetioca, a to je samo od ulaznica milion evra. Mora mnogo da se radi, jer su turisti iz Evrope vrlo zahtevni. Ministarstvo je napravilo ozbiljnu studiju o takvim turistima i znamo bukvalno sve o njima. Od nacionalne i obrazovne strukture do toga koliko dnevno i na šta troše novac.

A kako teče realizacija?

– Vlada Srbije će uskoro usvojiti master plan „Put rimskih careva“, kojim će biti definisane ključne tačke i problemi razvoja turističke rute, ali i postavljeni neki reperi: šta, gde, kako i u kom roku treba uraditi. Pošto se usvoji master plan, izgradiće se prilazi i parkinzi pored ostataka rimskih gradova i utvrđenja, biće postavljeni putokazi i obučiće se specijalni vodiči. Napraviće se lift do Trajanove table, „izgraditi“ laserski Trajanov most, pripremiti specijalan meni i napraviti suveniri. Takođe, svaki lokalitet će biti opremljen parkingom, toaletima, zanimljivim postavkama. Pored kompletnog brendiranja rute, koja će imati poseban žig, u program će biti uključeni i restorani koji moraju da pripreme „rimski meni“, kao i vinski podrumi, koji će prodavati „rimsko vino“. Praviće se i suveniri sa specijalnim žigom, a sav novac od prodaje i upotrebe žiga koristiće se za dalje razvijanje „Puta rimskih imperatora“. U narednih nekoliko nedelja svi ti lokaliteti biće povezani bežičnim internetom, a centar će se nalaziti u Viminacijumu. Biće postavljen i video-nadzor. Viminacijum je otvoren u oktobru 2006. godine i prošle godine smo imali oko 50.000 posetioca. To je model koji ćemo preslikati na ostale lokalitete. Viminacijum je podignut za pet godina, a da biste otvorili arheološki park, potrebno vam je mnogo vremena. U planu je i pokrivanje Sirmijuma, Gamzigrada i Naisusa. Turoperatori neće doći samo zbog jednog lokaliteta. Da biste doveli turoperatore, morate imati najmanje tri tačke. Zato smo mi i odlučili da krenemo sa četiri tačke, kako bismo i sve ostalo na kraju povezali. To su Sirmijum, Singidunum,Viminacijum, Feliks Romulijana i Naisus.

Da li ima sličnih primera u inostranstvu?

– Cilj je da od objekata rimske kulturne baštine napravimo ekonomski održive projekte, a taj model nije ništa novo. Sve ovo je jako ostvarivo, jer predstavlja prepisan obrazac kako to sve već funkcioniše, na primer u Francuskoj, Italiji ili Belgiji. U inostranstvu nema istog projekta, ali ima modela. U Švedskoj, Španiji, Francuskoj, Italiji ima ekoloških muzeja, takozvanih eko-muzeja, a tu spadamo i mi sa Viminacijumom. S druge strane, prepisan je obrazac još iz rimskog doba, jer su u Rimskom carstvu postojali ovakvi pansioni koji su se zvali „mutacio“ i „mancio“. Cilj je oživljavanje te rimske rute u Srbiji, a onda povezivanje sa rimskim putevima u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, Italiji… Na kraju bi se lanac naših rimskih pansiona mogao prodati kao lanac drugih hotela.

Kako će se finansirati projekat?

– Nijedna država ne može sama da finansira arheološka iskopavanja. Međutim, arheološka nalazišta mogu da izdržavaju sama sebe. Ovaj projekat ima sve uslove da bude izuzetno dobro primljen u Evropi. Kulturne rute, nematerijalna baština, regionalni razvoj, zapošljavanje lokalnog stanovništva su elementi integrisanja u evropske tokove. Inače, država izdvaja i izdvojiće značajna sredstva. Ministarstvo će uložiti ove godine 40 miliona za Sirmijum, 51 milion za Medijanu, 105 miliona za objekat poslovno-istraživačkog centra „Viminacijum“, koji se gradi u Viminacijumu. Mislim da država treba da da impuls lokalnom stanovništvu da razmišljaju šta sve mogu prodati turistima. Upućujem apel našim bogatim ljudima da ulažu i u ovakve objekte. Ovakvim ulaganjem ne ostvaruje se samo profit, nego i beleži ime kao donator ili zadužbinar. U Viminacijumu je već postavljeno 13 video-kamera i bežični internet. Sve to nije urađeno samo zbog bezbednosti, već i da lokaliteti budu vidljivi za investitore.

Kako turistički predstaviti ceo taj prostor?

– Jedna ulica u Firenci možda ima više lepih kuća nego cela Srbija. Ali ako turiste dovedemo na rutu rimskih imperatora i svakog drugog dana su u drugačijem okruženju, dobiće pravi doživljaj lokalne energije koja je svuda na svetu specifična i fascinantna. Drugo, na sajmu u Milanu ovaj projekat je izazvao veliko interesovanje. Na sajmu u Minhenu smo razgovarali sa organizatorima kako da produže biciklističku rutu u kojoj učestvuje po 270.000 biciklista i kroz našu zemlju. Na sajmu u Minhenu smo saznali i da 400.000 visokoobrazovnih Nemaca teži ovoj vrsti turizma.

 

Trenutno smo više okrenuti promociji u svetu, ali slažem se da treba da zainteresujemo i lokalno stanovništvo za biznis. Sir iz istočne Srbije, dardanski sir, bio je na trpezama rimskih imperatora u Rimu, a to je odlična osnova za brendiranje ove vrste našeg sira. U pansionima će biti zaposleno najmanje 800 ljudi i još četiri puta više u jednom keteringu koji će pružati usluge tim pansionima. U Viminacijumu se pravi 115 različitih suvenira. Posetioci piju iz amfora, jedu iz rimskih tanjira hranu spremljenu po rimskim receptima. To je ogroman biznis.

 

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

One thought on “Dr Miomir Korać: Rimski carevi srpski turistički brend

  1. Molimo Vas da me obavestite o pocetku obucavanja turistickih vodica za projekat „Putevima rimskih careva“.Zavrsila sam srednju turisticku skolu i diplomirala sam na Filozofskom fakultetu, na odseku za istoriju umetnosti.

    Unapred Vam zahvaljujem.

    Aleksandra Pantelic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.