DIGITALNO DOBA I PANDEMIJA MENJAJU NAŠE ŽIVOTE
0
0
Neophodno je da se razvije uvid o tome da osnovni elementi i strukture estetskog iskustva sveta prožimaju ne samo našu svakodnevnu i uobičajenu svest već i religiozno i političko iskustvo, kaže dr Nebojša Grubor, profesor Estetike na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a odnedavno i novi predsednik Estetičkog društva Srbije (EDS).
Cilj našeg sagovornika na ovoj novoj dužnosti biće da zadrži dosadašnji dosegnuti nivo aktivnosti i izdavačke delatnosti društva, a to je trenutno tri, četiri naučna skupa sa pratećim publikacijama (u proseku tri zbornika radova, temat i monografija).
– Glavni zadatak biće pokušaj da se pokrene časopis Estetičkog društva Srbije i osnivanje sekcije društva koja bi u svom fokusu imala odnos estetike, religije i politike i koja bi proširila krug zainteresovanih učesnika u našim aktivnostima – dodaje prof. dr Grubor i podseća da je Estetičko društvo Srbije, osnovano 1978. kao stručno filozofsko i naučno udruženje posvećeno estetici. Ono je, dodaje, imalo veliku i razuđenu aktivnost i to od organizovanja i učešća na kongresima estetike, preko stručnih predavanja i diskusija, do godišnjih naučnih skupova i promocija knjiga, uključujući i značajnu sopstvenu izdavačku delatnost.
Naš sagovornik smatra da sve mogućnosti rada društva nisu u potpunosti iscrpljene, pa su poslednjih godina, pored redovnog održavanja tradicionalnih godišnjih konferencija društva, posvećenih širokom spektru estetičkih tema, osnovane sekcija za filozofiju medija (2017) i omladinska sekcija (2019) EDS, u okviru kojih su takođe održavani naučni skupovi regionalnog karaktera.
O izdavačkoj delatnost Estetičkog društva Srbije, profesor Grubor ističe da je ona pod vođstvom njegove prethodnice na čelu društva, profesorke Divne Vuksanović, značajno unapređena.
– Pored redovnog publikovanja radova sa godišnjih konferencija, objavljeni su i zbornici radova posebnih sekcija, pet zbornika vezanih za Filozofiju medija i tri zbornika omladinske sekcije. Objavljeno je šest temata u časopisima „Teorija”, „Kultura” i „Arhe”, a pokrenuta je i edicija monografija pod nazivom „Estetička istraživanja”.
U prošloj godini se pojavila prva knjiga iz ove edicije, „Nova kritička teorija: filozofija zabave” Divne Vuksanović, Dragana Ćalovića i Vlatka Ilića, a početkom 2022. pojaviće se i druga monografija, „Hajdeger o slikarstvu” Une Popović. Najzad u prethodnom periodu podignut je sajt EDS, na kom se mogu videti tekuće aktivnosti društva ‒ ističe dr Nebojša Grubor.
O tome kako bi ocenio estetski ukus i vrednosti u našem društvu u vremenu u kom živimo, da li možemo nešto da menjamo i kakvu ulogu u tome bi imalo EDS, naš sagovornik odgovara:
– Izazovi digitalnog doba i pandemije takvom brzinom menjaju uslove našeg društvenog života da pretiču sposobnost refeleksije i teorijskog odgovora na aktuelna zbivanja. Našom stvarnošću je zavladala, da upotrebim izraz Jirgena Habermasa „nova nepreglednost”: nova digitalna i pandemijska nepreglednost i dezorijentacija. Pri tome se svet oko nas ne samo ubrzano menja nego i ubrzano estetizuje.
Pod uticajem tradicionalnih štampanih i elektronskih medija, ali još više pod uticajem novih i savremenih digitalnih medija, počev od različitih internet platformi, preko društvenih mreža pa sve do fenomena vezanih za gejming, nepovratno i radikalno se menja i estetizuje naš pogled na stvarnost, a time i sama ta stvarnost.
Smatram da bi Estetičko društvo Srbije moralo da ima ulogu teorijskog i praktičnog orijentira u pitanjima estetike, kao nauke i struke. Ovo društvo bi trebalo da doprinese podizanju estetskog ukusa i kulture u društvu, da se zalaže za razvoj i institucionalizaciju estetskog obrazovanja i vaspitanja i da ponudi uporišta za razvijanja i širenja estetske i umetničke kritike. Najzad, EDS bi trebalo unutar svoje delatnosti da se pozabavi pitanjima sveobuhvatne i ambivalentne prirode, političkim i ekonomskim interesima posredovanog, digitalnog estetizovanja svakodnevnog sveta i života.
