0
0
Konačna lista kontaminiranih lokacija u Srbiji uskoro će biti utvrđena
Beograd – Na preliminarnoj listi najzagađenijih lokacija u Srbiji na prvom mestu nalazi se jalovište Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saznaje Danas iz Ministarstva zaštite životne sredine. Samo za sanaciju tog jalovišta potrebno je 33,5 miliona dolara, koje će država obezbediti iz kredita Svetske banke. Osim liste najzagađenijih lokacija, u pripremi je i uredba o statusu ugrožene životne sredine, u okviru koje će biti usvojen i nacionalni klasifikacioni sistem za bodovanje lokacija po stepenu zagađenosti.
Ko su najveći zagađivači
Na listi najvećih industrijskih zagađivača zemljišta nalaze se naftna, hemijska i metalna industrija. Iz Elektroprivrede Srbije navode da će u 2008. uložiti najmanje 126 miliona evra za sanaciju zagađenja, a prošle godine EPS je potpisala Ugovor s resornim ministarstvom o sufinansiranju Strateškog plana investicionih ulaganja u zaštitu životne sredine. Ukoliko dođe do zagađenja zemljišta unutar kruga rafinerije, NIS Petrol rafinerija nafte sprovodi postupak bioremedijacije, u toku kojeg se zemljište potpuno oslobađa ugljovodonika, posle čega se ne razlikuje od nezagađenog zemljišta.
– Naftna industrija intenzivno radi na uklanjanju otpada, naftnog taloga koji se procesom solidifikacije prevodi u neopasan otpad. Nakon toga pakuje se u džambo vreće i može da se koristi kao alternativno gorivo, a takođe je dozvoljeno i odlaganje na poseban deo komunalne deponije – ukazuje pomoćnik ministra zaštite životne sredine Ljiljana Stanojević.
– Čišćenje zagađenih lokacija će biti dug i veoma skup proces, a očekujemo pomoć međunarodnih fondova za njihovu sanaciju. U toku je projekat sanacije zagađenih lokacija u slivu reke Dunav, kao i pilot projekat bio-remedijacije zauljenog zemljišta. Najveći procenat takvog zemljišta zagađen je tokom NATO bombardovanja – objašnjava za Danas pomoćnik ministra zaštite životne sredine Ljiljana Stanojević.
Upravljanje kontaminiranim područjima u Srbiji nije institucionalizovano. Prema preporukama Evropske agencije za životnu sredinu, za upravljanje kontaminiranim lokalitetima neophodan je njihov centralizovani inventar kao osnova za njihovu sanaciju i remedijaciju.
– To podrazumeva identifikovanje lokaliteta na kojima je potvrđeno prisustvo opasnih materija u količinama koje mogu imati rizik po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu. Takve lokalitete zovemo kontaminirana područja. U oblasti zagađenja i zaštite zemljišta u Srbiji ne postoji adekvatan zakonski okvir kojim se definišu nivoi koncentracija opasnih materija za koje se opravdano veruje da izazivaju štetni efekat po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu – kaže za Danas direktor Agencije za zaštitu životne sredine Momčilo Živković.
Prema njegovim rečima neophodno je osnovati telo koje će biti odgovorno za identifikaciju kontaminiranih područja i utvrditi period u kojem će biti identifikovane potencijalno zagađene lokacije. Živković ukazuje da bi nadležno telo trebalo da naloži merenja koncentracija opasnih materija na lokalitetima za koje postoji sumnja da nose rizik po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu.
– Treba osigurati da se na kontaminiranim lokalitetima navedenim u inventaru izvrši remedijacija. Ona uključuje definisanje najadekvatnijih mera uklanjanja, kontrole, zadržavanja ili smanjenja zagađujuće materije, tako da kontaminirani lokalitet više ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu. Takođe, potrebno je postaviti mehanizme za finansiranje remedijacije kontaminiranih lokaliteta na kojima nije moguće identifikovati odgovornost, ili odgovorni subjekt nije u mogućnosti to da plati – kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine i zaključuje da na osnovu inventara kontaminiranih lokacija treba izraditi nacionalnu strategiju za remedijaciju.
S. Stamenić / DANAS
