Borani skoro dve decenije bez knjižare
Na mestu knjižare gajbe
BOR – Kada su Vesna i Dragan Tešović u januaru 2001. godine puni ambicija u Boru otvorili knjižaru „Inorog“, nisu ni slutili da će morati da je zatvore već posle 10 meseci. I pored velikih napora i upornosti da započnu knjižarski posao, nisu uspeli da pokriju sve troškove. Tako je propao pokušaj da se u ovom gradu posle dve decenije ponovo otvori klasična knjižara.
– Plaćanje radnika, dažbine i porezi, ali i slaba kupovna moć i nezainteresovanost Borana, razlozi su zbog kojih se niko više ne odlučuje da krene u avanturu knjižara – ocenjuje Tešović.
Poslednja prava knjižara ugašena je krajem osamdesetih. Bio je to lepo opremljen i naslovima bogat salon Narodne knjige u zgradi Studentskog doma. Pre nekoliko godina je Narodna biblioteka, budući da je na opštinskom budžetu, nameravala da u sklopu Doma kulture otvori klasičnu knjižaru.
Međutim, SPS, koji se još smatra većinskim vlasnikom tog objekta sagrađenog novcem Borana, ustupio je prazan prostor jednom trgovačkom preduzeću za potrebe magacina pa su, umesto knjiga, kraj ovog hrama kulture jednog jutra osvanule gajbe i kutije sa namirnicama. Socijalisti su se, po svemu sudeći, vodili logikom da biblioteka kao budžetska firma ne bi plaćala zakup, dok je zakupnina privatnika bila zagarantovana.
Borani danas mogu da kupe knjigu samo kod akvizitera, koji vrhunska književna dela kače na haubu automobila. Najduže se do sada održalo prodajno mesto u holu Doma zdravlja, koji je jednim delom izdat akviziteru.
Nedostatak knjižara zaposleni u biblioteci tokom godine pokušavaju da nadoknade sajmovima knjiga ili prodajnim izložbama.
– Iskustva sajmova su pokazala da mali broj sugrađana ima istinsku potrebu da prati savremenu izdavačku produkciju i njome oplemeni svoju biblioteku, jer Borani najviše čitaju sanovnike, kuvare, knjige o zdravoj hrani, psiholoiji i jogi, kao i dela koja imaju praktičnu primenu – rekla nam je nekadašnji vlasnik „Inoroga“, a danas direktor Narodne biblioteke Vesna Tešović.
Narodna biblioteka u Boru, ima više od 73.000 naslova, svake godine u proseku učlani 2.000 ljudi, što je oko tri odsto stanovništva.
Od 2006. osetno je povećan bibliotečki fond. Tada smo za kupovinu knjiga iz budžeta dobili 350.000 dinara, prošle gotovo dvostruko više, a u ovoj godini očekujemo 900.000 dinara. Za kvalitetnu obnovu knjižnog fonda godišnje je potrebno oko 2,5 miliona dinara – kaže direktor Narodne biblioteke.
Anketa: Gde kupujete knjige?
VLADIMIR LAKIĆEVIĆ
Knjige su u svom obliku prevaziđene i svu literaturu koja mi je potrebna pronalazim na internetu. Na internetu se takođe mogu kupiti knjige.
LJUBIŠA MARINKOVIĆ
Odavno sam shvatio da knjižare prodaju sve osim knjiga. Poslednje dve decenije u njima možete kupiti svakakve ukrase, ali ne i knjigu.
DRAGAN ŠUMARC
Nijednu knjigu nisam odavno kupio, ali je strašno da se dela velike umetničke vrednosti prodaju na haubama automobila kao da su vašarska roba.
DIVNA ILIĆ
Odavno nisam kupila knjigu jer posedujem veliku kućnu biblioteku, ali je sramota za grad da ne postoji klasična knjižara gde bi se kupila knjiga za poklon.
EMA MIKULOVIĆ
U Boru postoje dve, reklo bi se, knjižare u kojima se prodaje sve i svašta. Knjige na rafovima nisu pregledne i klasifikovane, što pokazuje da tu ne rade pravi ljudi.
VIOLETA STOJANOVIĆ
Žalosno je da grad nema knjižaru. Sajmovi u Boru imaju ograničenu ponudu, pa kućnu biblioteku obogaćujem na Beogradskom sajmu.