„Bor” izgubio 350 miliona miliona dolara
0
0
Srbija neće imati nikakvu korist ako austrijska kompanija „A-tek” postane strateški partner u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor”. Bolje bi bilo da je na poslednjem tenderu država ovoj firmi prodala RTB po ceni od 466 miliona dolara, jer će sada dobiti samo 116 miliona, a imaće i velike izdatke, smatra Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.
Vlada Srbije će, kaže Kovačević, morati da preuzme obaveze „Bora“ i da uloži veliku sumu novca u ovu firmu, što ne bi bio slučaj da je „A-tek“ prošle godine postao većinski vlasnik. Zbog toga će, ističe, strateško partnerstvo sa firmom Mirka Kovača državu skupo koštati.
– Država je odavno morala da proda „Bor” jer on godinama propada, a zbog toga je Srbija bila na gubitku. Nevolja je što ćemo sada imati još veće štete jer će, osim „A-teka”, i država kao većinski vlasnik morati da ulaže novac u RTB. Odakle nam pare za to – pita Kovačević, naglašavajući da u vreme kada Međunarodni monetarni fond traži štednju, Vlada Srbije ne bi smela da troši novac poreskih obveznika na RTB.
On ističe i da je sada najnepovoljniji momenat za sklapanje ovakvih poslova jer je cena bakra izuzetno niska. Dodaje i da se uslovi pod kojima bi „A-tek” posle 21. aprila mogao da uđe u borsku kompaniju bitno razlikuju od onih na poslednjem propalom tenderu. Tako će sada ova firma, ukoliko postane strateški partner, dokapitalizacijom u minimalnom iznosu od 116 miliona dolara, dobiti 40 odsto vlasništva u novom preduzeću koje će biti formirano spajanjem RTB-a, Rudnika bakra „Bor”, Rudnika bakra „Majdanpek” i Topionice i rafinacije.
– Postoje još neki uslovi koje bi budući strateški partner morao da ispuni, a koji ne odgovaraju nijednoj kompaniji – tvrdi Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa”, firme koja je takođe bezuspešno pokušavala da kupi RTB.
– Uslovi su krajnje nepovoljni i zbog toga „Ist point” nije ni učestvovao na poslednjem nadmetanju. Recimo, vlada od budućeg strateškog partnera očekuje da uloži pare u „Bor”, a zabranjuje mu da otpusti ijednog radnika. To je nerealno, jer kompanija sa tolikim brojem zaposlenih ne može profitabilno da posluje. Ne razumem kako je „A-tek” mogao da pod ovakvim uslovima uopšte učestvuje na tenderu. Možda oni imaju neke informacije koje mi ostali nemamo – kaže Drakulić.
Vlasniku „Ist pointa“ je nejasno i zbog čega se „A-tek“ ponovo upustio u trku za „Bor“, budući da vlada od manjinskog vlasnika traži da uloži novac, a zauzvrat mu ne da da kontroliše kompaniju. On ističe i da ne vidi interes „A-teka“ da izgubi novac. Na pitanje da li će država Srbija imati koristi od strateškog partnerstva sa ovom firmom, Drakulić odgovara:
– Vlada će, svakako, ako dođe do ovog partnerstva, moći javnosti da pokaže kako je nešto dobro uradila, ali je meni i dalje nejasno kako je neko uopšte mogao da se prijavi na tender – zaključuje Drakulić.
Za razliku od njega, u RTB-u su radosni što je „A-tek” otkupio tendersku dokumentaciju, što je prvi korak u vlasništvu nad 40 odsto preduzeća. Generalni direktor borskog kombinata Blagoje Spaskovski u izjavi za „Politiku” izrazio je očekivanje da će firma Mirka Kovača u „Bor“ uložiti i više od minimalnih 116 miliona dolara, kao i da će ubrzo postati većinski vlasnik kompanije.
N. Miković
„Vlasniku „Ist pointa“ je nejasno i zbog čega se „A-tek“ ponovo upustio u trku za „Bor“, budući da vlada od manjinskog vlasnika traži da uloži novac, a zauzvrat mu ne da da kontroliše kompaniju. On ističe i da ne vidi interes „A-teka“ da izgubi novac. Na pitanje da li će država Srbija imati koristi od strateškog partnerstva sa ovom firmom, Drakulić odgovara:
– Vlada će, svakako, ako dođe do ovog partnerstva, moći javnosti da pokaže kako je nešto dobro uradila, ali je meni i dalje nejasno kako je neko uopšte mogao da se prijavi na tender – zaključuje Drakulić.“
Izgleda da je Drakuliću sada žao što je propustio priliku da on postane vlasnik RTB-a i tako sebi omogući visok profit pretapanjem jeftinih prljavih koncentrata bez kontrole države, pa mu sada kao nije jasno kako će neko moći da normalno posluje ako to radi legalno poštovanjem ekoloških standarda i uz kontrolu države. Pa može naravno ako ima časne namere i nije „alav“.