0
0
Zaječarci dižu ruke od regionalnog vodosistema „Bogovina“
Iako je Upravni odbor JP „Bogovina“, sa sedištem u Boru, još septembra 2007. i istog meseca 2008. godine poslao osnivačima (opštinama Zaječar, Bor, Boljevac, Negotin i Knjaževac) Zahtev za saglasnost za izbor direktora i program poslovanja, svi su, sem Zaječara, zvanično odgovorili. Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić izjavio je, tim povodom, da nema ništa protiv oko izjašnjavanja odbronika, ali da ugovor može i da se raskine, jer Zaječar ima vode u izoblju . Grliško jezero, odakle se Zaječar sa okolinom snabdeva zdravom pijaćom vodom, može da utoli žeđ, ne samo sadašnjih 70.000, nego 120.000 stanovnika. Štaviše, taj projekat datira još od pre dve decenije i njegovom realizacijom Crni Timok bi verovatno presušio, što je pogubno za grad Zaječar. To što su država i opština Bor već uložili 25 miliona evra za prvu fazu „Bogovine“, ne računajući pet miliona evra za kompletan projekat, jeste posebna priča čiji je krajnji ishod dodatna investicija od 75 miliona evra. Iz „Bogovine“ i opština Bor i Boljevac, opet, imaju aposlutno drugačije gledište.
-Sve stručne analize pokazuju da će do 2050. godine u Grliškom jezeru doći do zamuljivanja, što će Zaječar i okolinu skupo koštati – ostaće bez vode za piće. To je samo jedna nedaća vezana za susede u Zaječaru, ali, uglavnom zbog svetske ekonomske krize, nadvija se i druga muka – zastoj u početku gradnje brane na izvorištu Mrljiš kod Boljevca, gde je predviđeno i stvaranje jezera površine 400 hektara. To je red veličine pet Borskih jezera. Mrljiško jezero trebalo je da bude dugo 12 kilometara, a široko 500 metara. Izgradnjom brane zaštitila bi se dolina Timoka od poplava i obezbedilo navodnjavanje 7.000 hektara najplodnijih oranica do Negotina i Dunava. Dobijalo bi se 800, umesto sadašnjih 360 litara vode u sekundi- kaže Mirko Bačilović, v.d. direktor „Bogovine“.
U drugoj fazi gradnje koja je već trebalo da bude okončana (u prvoj fazi je korišćenje podzmenih voda za snabdavenje Bora i Boljevca) predviđeno je podizanje brane visoke 6o metara sa akumulaciom, gradnja fabrike vode i uključivanje u sistem ostalih opština. Istovremeno rešilo bi se pitanje iseljenja 50 domaćinstava naseljenih u ataru budućeg jezera, a bila bi podginuta i manja hidrocentrala koja bi strujom snabdevala područje opštine Boljevac.
– Na izvorištu Mrljiš, odakle se crpe podzemna izvorišta, izgrađeno je pet bunara od kojih se tri koriste za snabdevanje vodom Bora i Boljevca. Dubina bunara je sto metara, a ugrađena oprema radi besprekorno. Od 2002. godine, od kada se koristi ovo izvorište, nikada nije bilo zamućenja. Stručnjaci Zavoda za zaštitu zdravlja iz Zaječara dvaputa nedeljno analiziraju vodu- napominje Bačilović.
Ljubiša Janošević, predsednik Upravnog odbora „Bogovine“ ističe da se brana najverovatnije neće graditi narednih pet godina, ali je Gradska Skupština Zaječara, po ugovoru, bila dužna da razmatra izveštaj o radu u 2008. i Program rada za 2009. godinu. Gradsko veće Zaječara nije prihvatilo ova dokumenta i to bez obrazloženja. Isto je učinjeno i sa zahtevima za imenovanje direktora, predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora „Bogovine“. Nije „uzet u obzir“ ni zahtev za saglasnost na konkurs za Nacionalni investicioni plan. U obrazloženju „odbijanja“ stoji da je Zaječar već konkurisao sa projektima ukupne vrednosti milijardu dinara i da nisu u mogućnosti da budžetska sredstva predvide za izgradnju druge faze projketa „Bogovina“.
-U ceo slučaj umešala se i politika. Jer je u Boiljevcu nakon izbora za savete mesnih zajednica Pokret „Živim za Krajinu“, čiji sam lider, dobio više od polovine članova. Zato se i pledira na moja dosadašnja zalaganja za regionalizaciju i decentralizaciju, što apsolutno nije u vezi sa regionalnim vodosistemom „Bogovina“. O tome uopšte neću više da komentarišem- kaže Boško Ničić.
Država da interveniše
U JP „Bogovina“ i opštini Boljevac smatraju da bi država morala da obezbedi prioritet u izgradnji druge faze timočkog vodosistema. Istovremeno, oni ne razumeju „ignorantski stav gradonačalnika Zaječara Boška Ničića koji se deklarativno najviše zalaže za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije“, a , na drugoj strani, odlaže razgovore o završetku „Bogovine“.
