Уочи објаве ранг-листе за РТБ Бор
0
0
Пршти од обећања
У „Амалку” најављују велике инвестиције, „Купром” дао највећу понуду. – У „Ист поинту” без коментара
 |
| Зоран Дракулић, Милан Поповић и Хориа Симу |
Уочи објаве тендерске листе за приватизацију компаније РТБ Бор све пршти од обећања о великим инвестицијама и добрим прогнозама о враћању старе славе борском гиганту. Румунски „Купром” и кипарски „Амалко” су се последњих дана, у саопштењима и изјавама за штампу, просто утркивали у томе да јавност убеде да је њихова понуда – најбоља.
Трећи кандидат бизнисмен Зоран Дракулић, директор кипарског „Ист поинта”, одлучио се за потпуно супротну стратегију – да ништа не коментарише све док надлежна Агенција за приватизацију не обелодани ко је нови власник.
Чињеница је да је „Купром” са 400 милиона долара дао највећу понуду, а да је „Амалко” са 280 милиона понудио најмање, али ипак накнадно обећао највеће инвестиције. Конзорцијум „Ист поинт” и британски инвестициони фонд „ОРН” за ову инвестицију одвојили су 340 милиона долара.
Агенција за приватизацију дефинисала је да је минимална цена за приватизацију 266,7 милиона долара.
Милан Поповић, власник „Амалка”, каже да када је оваква инвестиција у питању, не треба гледати само ко је понудио највећу цифру, већ и шта је најбоље за државу и за запослене у овој фабрици.
– Важно је обратити пажњу на то како ће се РТБ Бор развијати, а не како и за коју суму га поново продати. Овој фирми треба приступити као националном богатству. „Руска бакарна компанија”, за коју ексклузивно радимо, тамо је трећи произвођач бакра. Сигурно је да ми најбоље познајемо процес производње – уверен је Поповић.
Његово име је одраније познато јер се појављивао као пословни партнер Зорана Дракулића. Њих двојица чак заједно послују у Ваљаоници бакра у Севојну. Сарадници су, међутим, у овом случају одлучили да конкуришу један другоме. Милан Поповић тврди да није у питању никаква скривена тактика два партнера и да не треба очекивати њихову сарадњу.
– Једино можемо да сарађујемо тако што ћемо бакром снабдевати Ваљаоницу у Севојну – категоричан је Поповић.
Када говори о ризичности ове инвестиције, Поповић објашњава да је посао неизвестан само за оне који краткорочно гледају на ово улагање.
– У том случају све ће зависити од цене бакра. Тренутно она на Лондонској берзи бележи благи пад и износи 6.500 долара за тону. Познаваоци ове области знају да се цена бакра мења циклично и да после тога треба очекивати раст – казао је Поповић и додао да су све краткорочне калкулације на три, пет или седам година погрешне.
Јуче је обећао и то да би РТБ Бор, према његовој процени, за четири године, после „Амалкових” инвестиција, могао да вреди 1,5 милијарди долара.
Како су на конференцији за новинаре недавно истакли представници „Купрома”, њихова стратегија за РТБ Бор не подразумева само 400 милиона долара које су понудили, већ и улагање у модернизацију, обнову технологије и решавање еколошких проблема. Ова румунска компанија, како је обећано, жели да помогне локалној самоуправи тако што ће улагати и у болнице и школе у Бору и Мајданпеку, а Хориа Симу, председник „Купрома”, истиче да су Бору потребне три врсте нових вредности. Једна су најновија технологија која обезбеђује квалитет производа, друга квалитетан социјални програм, а трећа реструктурисање које ће подићи ефикасност пословања и припремити РТБ Бор за утакмицу на светском тржишту.
– „Купром” види РТБ Бор као веома значајан привредни субјект Србије, који ће бити покретач даљег развоја не само Србије него и целог региона. Очекујемо да ће након приватизације, РТБ Бор постати још значајнији у овом делу Европе, јер ће производња бакра ујединити наше суседне капацитете и тако послужити као база за даљи раст и развој. Залажемо се за јавно и приватно партнерство и као инвеститори желимо да улажемо у регион. Свесни смо да у овој индустрији нема брзог повраћаја инвестиција и да треба да помажемо једни друге и да радимо заједно – истакао је Хориа Симу.
———————————————————–
Ко је ко
„Ист поинт” се убраја у најуспјешније српске компаније и послује широм Европе. Током приватизације у Србији ова фирма купила је многа предузећа, међу којима су најпознатија „Ваљаоница бакра” из Севојна, „Житомлин”, „Сомбормлин”, „Клас”, силоси и млинска постројења у Бачкој Паланци, Сремској Митровици и Темерину.
Бизнисмен Зоран Дракулић, налази се на челу ове компаније од 1990. године.
Румунски „Купром” је компанија у приватном власништву која се бави производњом електролитичког бакра, бакарне шипке изливене у једном комаду и емајлиране жице. Прошле године је имао обрт од 112,3 милиона долара, а ове очекује да ће премашити 200 милиона. За 2007. годину очекују обрт од пола милијарде долара.
Група „Амалко” је основана 1999. године, а данас послује као ексклузивни партнер Руске бакарне корпорације. Очекивани промет компаније за ову годину износи око милијарду долара.
А. Николић
———————————————————–
Приватизација РТБ-а виђена из Бора
Градоначелник је против
Преостаје нам да новог власника спречимо да уђе у посед, каже председник борске општине Бранислав Ранкић
БОР – Пословодство борског комбината бакра упорно одбија да новинарима изјави било шта о понудама три званична кандидата за куповину овог српског гиганта. Међутим, актуелни председник борске општине радикал Бранислав Ранкић је категоричан да је стратегија српске владе по којој се спроводи приватизација РТБ-а штетна по Бор, Тимочку крајину и Србију.
– Ако и даље буду инсистирали да све ово успе по њиховој замисли, преостаје нам да новог власника спречимо да уђе у посед – изјавио је Ранкић новинарима Радио-телевизије Зајечар, два дана уочи објављивања ранг-листе три понуђача.
Он готово свакодневно подсећа да су се против владине стратегије званично изјаснили и одборници Бора и Мајданпека у тамошњим општинским парламентима, као и већински Самостални синдикат борског комбината бакра.
Влади је званично замерено да је потценила вредност имовине борског комбината за више од четири пута, затим да се држава одрекла свог учешћа у већинском контролном пакету акција и да је акција лишила запослене и пензионисане раднике ове велике и још веома перспективне компаније.
„Новом стратегијом” утврђено је, вели Ранкић, да је стварни дуг борске компаније готово девет пута мањи од оног који је званично објављен. За Ранкића није уопште битно што су све три понуде веће од почетне цене вредности имовине борске компаније (266,8 милиона долара). Оне су, како вели, ипак далеко испод стварне цене коју су „новом стратегијом приватизације” утврдили познати борски и српски стручњаци. Реч је, додаје, о „намештеној приватизацији коју ће локална самоуправа покушати да спречи”.
Пред камерама поменуте зајечарске телевизије о приватизацији РТБ изјашњавали су се и грађани Бора. За једне је понуђена цена мала, с обзиром на „огромне ресурсе” басена и на рекордну цену бакра на Лондонској берзи. Други сматрају да комбинат не треба продавати, јер је извесно да ће „други зарађивати на нама”, а „најумеренији” међу противницима актуелног концепта приватизације мисле да „не треба продати све и да држава мора задржати део капитала у борској компанији”.
У Бору се могу чути и мишљења да до окончања процеса приватизације кандидатима за куповину борског комбината није требало дозволити појављивање у нашим медијима. Јер, сматра се да изјаве представника ових компанија сада имају само пропагандни карактер, да се изврши притисак на тендерску комисију и јавност. То су, веле, празне приче у смислу „учинићу, мајке ми”. Битно је шта пише у званичним понудама и да се победник одреди према важећим прописима.
У Бору понављају да се, и после рангирања понуда, стварни победник тендера неће знати до почетка фебруара идуће године.
Стојан Тодоровић
———————————————————–
Данас тендерска листа
Агенција за приватизацију данас би требало, према ранијој најави, да објави ранг-листу понуђача за куповину Рударско-топионичарског басена Бор. По важећој процедури, Агенција и саветник предлажу тендерској комисији ранг-листу коју она или прихвата или не прихвата. Ако је исход позитиван, Агенција за приватизацију ступа у преговоре са најбољим понуђачем о свим странама уговора, попут питања у вези с начином исплате, банкарским гаранцијама и њима сличним.
Да ли ће румунска компанија „Купрoм”, која је понудила највишу цену од 400 милиона долара за имовину и припадајућа експлоатациона права РТБ Бор, постати и власник – знаће се тек када буде исплаћена уговорена сума.
У нашој приватизационој пракси познат је, рецимо, случај продаје „Јелен-Дола” када прворангирани конзорцијум „Сентмајклс ентерпрајз” и „Луке Бар” у предвиђеном року није платио купопродајну цену, па потписани уговор није имао никакво дејство. Власник „Јелен-Дола” постао је другопласирани понуђач, хрватска фирма „Нашице цемент”.
Ј. Р.
[објавила политика : 22.12.2006.]
