Nostalgičari su počeli da se okupljaju … konačno. Posle skoro dve godine, dogovaranja, pregovaranja, ugovaranja, odlučili smo da presečemo naglo i na brzu brzinu zakažemo sastanak. . .
Naime. Grupa nostalgičara okupljenih, uglavnom oko generacije 1966-te, je odlučila da probudi stare uspomene i srećna vremena za kojima svi toliko patimo. Pokušaj i nije bio tako loš. Ideja kojom bi se svi , koji se sećaju osamdesetih kao simbola slobodnih i bezbrižnih vremena ,ali i restriktivnih izlazaka, okupili – je urodila plodom. Bilo je i malo mladjih i malo starijih. Onih starijih, koji su nas uvodilili u “Zimsku baštu” preko veze, i koje smo rado slušali dok su nas učili osnovnim životnim stvarima na tako prostim primerima da ih nikada nismo zaboravili, nisu došli u baš zavidnom broju. Ni mi (1966) se nismo proslavili. Od preko pedesetak oduševljenih idejom, bilo nas je oko petnaest. S obzirom da smo tako navrat-na-nos, sve organizovali, opet je bilo dobro. Mnogi su verovatno imali neke druge i neodložne obaveze. Nije strašno, jer sve ovo treba da preraste u tradiciju. Ne želimo više da se samo slučajno vidjamo na ulici. Ne želimo više da se zivkamo samo kad nekome nešto treba. Želimo da se mesečno, barem jednom, sastajemo. Želimo da se setimo (i slušamo) staru dobru i kvalitetnu muziku. Želimo …. ma želimo da uživamo kao nekada …. Da je prvo okupljanje bilo dobro govori činjenica, da smo jedva primetili koja muzika svira, nego smo celo veče pričali i pričali i nije bilo dovoljno vremena da se sve ispriča … To je još jedan dokaz da trebamo češće da se vidjamo.
Ideja je prihvaćena od svih onih koji su bili na prvom okupljanju, ali i od onih koji nisu. Znači sve se vrti oko naše generacije ali smo željni i druge da vidimo. I starije i mladje. Sledeće okupljanje je zadnjeg petka u januaru. Sve informacije, već os sledeće nedelje, možete dobiti kod Čolaka (Cvećara “Perunika” na šetalištu i kod Petkosa u redakciji “Timočkih oglasa”, iza Robne Kuće). Telefon za informacije: 065/-80-259-80 (Darko)
