STANIŠA Stošic, Pavaroti vranjanske pesme, kako su ga zvali, umro je u utorak ujutru u Beogradu od posledica moždanog udara, u 63. godini. Iako nikada nije bio zvezda, Staniša je bio i ostao medju najboljima, zahvaljujuci pre svega pevackoj perfekciji koju su cenili i publika i kritika.
Poreklom iz sela Vrbova kraj Vranja, baš odande gde je Koštana šetala izmedju kuca sa drvenim doksatima i igrala cocek, Staniša je život posvetio zavicajnim pesmama. Punim cežnje, tuge, ljubavi i patnje, koje su njegov zaštitni znak, „Lela Vranjanka“ (koju je za Stanišu napisao Dragan Tokovic), „Dimitrijo, sine Mitre“, „Simbil cvece“, „Zbog tebe, mome ubava“, „Stani, zoro, stani“, „Belo Lence“, „Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata“…
U muzickoj istoriji ostace ubeležen kao prvi muškarac koji je pevao vranjanske pesme (do tada se podrazumevalo da ih pevaju iskljucivo žene). Ovaj melos zavoleo je u Uciteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve casove pevanja. – Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znace koreni – govorio je Staniša Stošic. – Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda.Pevac treba da ostane u granicama svog zavicaja.
KOMPLETAN TEKST>>
Pošto je danas dan predvidjen za narodnu muziku, slušacemo njegove pesme, kojima i pocinjemo program.
nisam pratio njegovu muziku nesto, ali je steta sto je jedan takav pevac otisao