10
Nov
Preuzeto Bor-grad INFO
“Naša ekipa je danas u prepodnevnim satima zabeležila je pokušaj ulaska
Slaviše Zdravkovića u svoju firmu. Slaviša je radnik ATB FOD-a Bor.
Posle samo nekoliko trenutka dobili smo i njegovu izjavu.”
7
Nov
Danas se mnoge stvari rešavaju u FOD-u. Ko je višak a ko ne.A ta se u stvari sve dešava. Koliko je ljudima i radnicima jasno šta ih je snašlo. Nismo razgovarali sa rukovodstvom jer smo na ulazu videli da ćemo to teško ostvariti. Prisustvovali smo na sastanku u sindikatu, ali vam prenosumi samo deo atmosfere sa ove dve slike. Neki radnici nisu želeli da daju izjave i da se prenosi šta se dešavalo na sastanku, što ćemo naravno, ispoštovati. Sindikalne vodje Samostalnog i Nezavisnog sindikata su bile prezauzete, pa smo izjavu potražili od jedinog „slobodnog“ sindikalca, koji je i ranije već napominjao da ova privatizacija FOD-a nije dobra i da rezultati neće biti dobri po radnike.
Za Bor –grad INFO, govori Zvonko Živaljević, predsednik Samostalnog sindikata metalaca za borski region. „Ljudi nisu verovali da će doći ovakav trenutak a biće još gore posle 13. maja 2009. kada istekne, ta neka „zaštita“ od godinu dana. Naime sindikat, i jedan i drugi je sklopio ugovor u Agenciji za privatizaciju sa ATEK-om da imaju pravo u prvoj godini da otpuste 15% radnika. To je 100 ljudi. Pored tih sto ljudi, prijavilo se još 52 dobrovoljno, ali je to njima bilo malo pa je direktor naredio svojim upravnicima da idu po pogonima i kao babaroge plaše radnike kako bi ih ubedili da se još njih 48 prijavi dobrovoljno, pošto ne mogu više od 100 da proglase za tehnološki višak. Na žalost negde su i uspeli. Evo juče je došla jedna žena koja ima četvoro dece i plačući se upisala, jer joj je upravnik rekao da je bolje da uzme neke pare nego da sutra ode bez para. Na žalost, slika je ista i u Montaži i Elektroremontu i svuda po pogonima FOD-a. Što se tiče kriterijuma za proglašenje viška, totalno su nakaradni. Tu je poslovodjama i rukovodiocima data prilika, praktično da se otarase onih ljudi koji su razmišljali svojom glavom. Znači tamo su pitanja tipa “Kako se slažete sa rukovodstvom?“, „U kakvim ste odnosima sa poslovodjom?“ a nigde ne piše „Kakav ste radnik?“, „Koliko člana porodice imate?“, „Ko vam sve u porodici radi?“, „Kolika su vam primanja po članu domačinstva?“, Znači ta socijalna strana je potpuno zapostavljena.“
Kasnije smo došli do radnika koji su pristali da daju izjave, ali želeli su da ostanu anonimni.
Izjava 1. /radnik / „Dobili smo juče rešenja za godišnje odmore, da to odmah potpišemo da idemo na odmor, mada niko od radnika nije ni zahtevao godišnji odmor. To su u stvari naznake da smo tehnološki višak., koji je oko 150 ljudi. I došli smo do sindikata da pitamo kakva je dalja procedura. Jer smo čuli da ako ne pristanemo na godišnji odmor da će da nas teraju na prinudne odmore. Nama to nije cilj jer tako dobijamo 60% od plate. Znamo da 15 dana pre donošenja rešenja o godišnjem odmoru moramo biti obavešteni da bi prihvatili da idemo na godišnji odmor. Znači lakša je procedura da te otera. Ljudi su nezadovoljni jednog od rukovodioca čuva straža, navodno pretili su mu da će da dobije batine. Situacija je i ovako loša, znači puca sistem, puca sve.“
Izjava 2. /radnica/ „Prevenstveno mi se ne svidja rukovodstvo, ne vrhovno, nego ovo što je po pogonima koji su u direktnom kontaktu sa radnicima. Ovaj program je takav da u firmi ostaju samo žene šefova i pojedine švalerke. Ja sam proglašena viškom. Radila sam 10 godina kao bravar. Hoću da radim i hoću da ostanem, ali zašto da radim kad ću sutra opet biti otpuštena i to bez para i otići ću bukvalno kao pseto. Od svoje 18 godine radim ovde. Od upravnika smo uslovljavani da moramo da idemo na godišnje odmore kako bi nas skolonili da ne možemo da se branimo za svoja prava. Ja imam dvoje dece koje hranim. Muža nemam i zavisim od te plate. Mnoge žene koje rade u pogonu i crnče kao muškarci su toliko ugnjetavane, toliko omalovažavane. Na primer u mom slučaju – radim dva meseca kao muškarac da bi neka stimulacija otišla nekom drugom, odn. mom kolegi koji je na bolovanju. Kada sam pitala zašto se to dešava, ja sam bila izbačena iz kancelarije. Kome da se žalim kad niko ne respektuje ženu kao radnika. Respektuju ženu sekretaricu, respektuju žene koje su , da malo budem vulgarna, „bile“ sa nekim i mene pitaju zašto nisam „bila“ sa nekim i onda bi bila neko i nešto. Da imam neko imanje pa da i prihvatim sve ovo ali nemam druge izvore prihoda, i ovde idu ucene za ucenom i sa time slažu mnoge žene koje ne smeju da daju izjavu.“
Izjava 3. /radnik/ „Što se tiče otpuštanja radnika, znači, otpuštaju se radnici koji su uglavnom samohrani roditelji. Ko ima „zaledjinu“ on ostaje na poslu. Ja sam radnik FOD-a osam godina. Trenutno sam na bolovanju, lečim se.Moj upravnik je zvao i javila mi se supruga ali nije lično mene tražio nego mog oca, da saopšti da sam ja tehnološki višak. Imam dvoje maloletne dece a supruga mi ne radi. Hteo sam sa direktorom da razgovaram, ali praktično su mi zabranili ulaz, što mnogi znaju. Direktor neće sa mnom da razgovara. I to je to što imam da kažem. Nemam neku zaledjinu da bih ostao ovde i nemam pare da „gurnem“ negde.“
Preuzeto Bor-grad INFO
6
Nov
Za socijalni program, u FOD-u, prijavilo se 53 radnika. Medju njima su svi sindikalni lideri. I kako se pita naš anonimni sagovornik, šta će biti dalje sa radnicima i ko će ih zastupati, kada se ne zna ko će naslediti ove “pobegulje” - ni jedan sastanak nije zakazan niti je kome šta jasno.
“Već je proglašeno da ima oko 160 radnika koji su tehnološki višak. Naravno tu nisu žene funkcionera i šefova (u slučaju da oba bračna druga rade u FOD-u), nego samo žene običnih radnika. Iako , po Ugovoru koji bi svi voleli da pogledamo, vlasnik sme da otpusti samo 15% radnika u prvoj godini, odn. do maja 2009. Ovo je već više od 15 % iako je našminkano drugim nazivom. Radnici su šikanirani i maltretirani. Pozivaju se na informativne razgovore u kojima ih ubedjuju da bolje sad uzmu socijalni program, uz pare, nego na proleće - za džabe. Takodje radnici koji nisu pisali godišnji odmor, šalju se na godišnje osmore. Pa nije ni čudo kako je poznat slučaj radnika koji hoće da donese bombu u preduzeće ili o ženi koja će uzvršiti samoubistvo. Gazda najavljuje da će , pored svega, višak biti još 100 radnika… I šta sad da mislimo o svemu. Gde će naći posao ovih 300 ljudi. Ko će ih zaposliti i šta će biti… Za sutra je najavljen neki sastanak, a šuška se da će sutra policija obezbedjivati zgradu.”
Ako je ovo zapošljavanje i rast standarda, ne znam šta je!
A ako je ovo cena - prevelika je!!!
6
Nov
Preuzeto Darko Lađević
„Objedinjavanjem misli, znanja i iskustva iz oblasti bazne proizvodnje, rudarstva, metalurgije i tehnologije, sa principima racionalnog korišćenja prirodnih resursa, reciklažom i zaštitom živtne sredine, dajemo novi kvalitet vizije održivog razvoja.“ (Prof dr Rodoljub Stanojlović)
Doc.dr Grozdana Bogdanović – Tehnički fakultet Bor: „U Boru i Majdanpeku postoji stotine hektara zemljišta koje je zagadjeno rudarskim radovima.To su flotacijska jalovišta, rudničke odlagališta jalovine (halde i planiri) i završne kosine površinskih kopova, i sve to predstavlja jedan veliki ekološki problem. Prvenstveno zbog zagađenja životne sredine, podzemnih i površinskih voda, vazduha i zemljišta. Iz navedenih razloga, Tehnički fakultet u Boru, odn. Smer za mineralne i reciklažne tehnologije, je prijavio projekat javnog rada, čiji je cilj dobijanje osnovnih informacija kada su pitanju biljke koje uspevaju na ovakvim terenima, jer navedene površine treba sanirati – rekultivisati. Zajedno sa nama u projektu je i „Šumarski faklutet“ Beograd. Trenutuno se na Tehničkom fakultetu u Boru izvodi edukacija radnika, angazovanih u javnom radu, a naša želja je da se svemu ovome damo jedan naučni doprinos, od edukacije do praćenja oglednog polja, rasta biljaka, i daljeg napredovanje kroz odredjeni period. Ogledno polje je trenutno desetak ari, a nalazi se na starom borskom flotacijskom jalovištu iza JP „3. Oktobar“.
Prof . Dr Stevan Dožić – Šumarski fakultet Beograd: „Dugi niz godina upućemo stručnu javnost na to, kako bi ove stvari trebale da se rade. Medjutim to se dosta improvizuje i svi bi želeli da kažu da se bave zaštitom žvotne sredine, ali to ne rade na odgovarajući način. Svaka , da tako kažem, služba u kojoj se na neki način vrši oštećenje zemlje mora da ima nakog ko vodi računa o tome. Mi smo ovde u Boru prihvatili ovaj izazov da na ovim površinama, koje imaju višestruki problem. Prvo je bitno da znamo sa kojim materijalom možemo da radimo. Na putu smo da otkrijemo čime bi se to moglo raditi a da se zadovolje osnovne kriterijumi. To ne može da se desi u kratkom roku ali zavisi od našeg uspeha na svakoj lokaciji posebno. Korist od rekultivisanog zemljišta ne može biti onakva kakvu želimo ali možemo da nemamo štete. Sve sadnice koje ćemo koristiti moraju da ispunjavaju odredjene uslove, da su jednake visine, jednake starosti i da imaju sertifikate, a koje smo obezbedili od „Srbija šuma“ koje su dale potrebne garancije. Za način na koji bi mi želeli da počnemo, nemamo dovoljno sredstava i uslova tako da krećemo sa sadnicama koje su uobičajene i to bagrem, divlju trešnju, kitnjak, jasen, platan, pitomi kesten itd. Svaka od tih sadnica ima odredjen zadatak mogućnost i ulogu. Želimo da stvorimo zemljište na kome se, posle nekog niza godina, može nešto raditi. Krenućemo sa po sto sadnica od svake vrste koje će se saditi na različite načine. To sve mora biti pod kontrolom. Ovo je veoma složen posao koji se, na žalost, u našoj sredini ne obavlja kako treba. Obično se na zatečenom stanju izvlači neki zaključak, a niko ne postavlja šta je sve prouzrokovalo zatečeno stanje. Zato je bitna saradnja sa kolegama rudarima, koji nama ostavljaju čistu situaciju i upoznaju nas sa stanjem zemljišta, tako da nam je lakše da izaberemo potreban tretman. Kasnije mi dajemo preporuke sa naše strane, šta i kako raditi. Za Bor je specifično to da se dugim nizom godina eksploatacija dosta toga promenilo kako zemljište tako i klimatski uslovi. Postoji nekoliko proverenih metoda, koje smo uzeli od kolega iz Češke, koje ćemo sprovoditi. Drago mi je da postoji spremnost za ovakvu akciju. Ovaj posao nije jednostavan jer kada kažemo da će rezultata biti posle 5-10 godina a da je za to vreme potrebno uraditi odredjene stvari svi okreću glavu i kritikuju. Žele da to bude odmah, sa velikim sadnicama, da se to maskira itd. Ali tu nema kvaliteta. Veliki sadni materijal traži velika ulaganja i pažljivo rukovanje. Ovaj mali sadni materijal s kojim mi radimo su jednogodišnje sadnice koje bi trebalo da podnesu to što mi želimo da radimo. U suprotnom takvu biljku ćemo isključiti. Prve rezultate ćemo imati već na proleće, mada je i to možda suviše rano jer neke biljke pokazuju slabost posle nekoliko godina. Cilj ovih predavanja i edukacije je da stanovnici ugroženih područja shvate jednu realnu situaciju i da budu svesvni da je ovo jedna korisna stvar, pre svega i izvodljiva akcija koja će dati rezultate.“
Prof. Dr Rodoljub Stanojlović – Tehnički faklutet Bor: „Smisao javnih radova je da se povuku nezaposlena lica koja nemaju adekvatna obrazovanja, da se uposle, da primaju lične dohotke makar i samo nekoliko meseci i da se odrade poslovi od opšteg interesa. Mi smo iskoristili tu priliku i prijavili smo projekat koji bi pored napomenutog, rešio jedan urgentan problem naše lokalne zajednice, a to je zagadjena životna sredina i da počnemo da to rešavamo na jedan adekvatan način. U tom smislu želim da istaknem nekoliko stvari. Prvo, naše oruženje, iako smo se mi i navikli na neki način, je zaista ružno sa ogromnom povrčinom zagadjenog zemljišta. Druga činjenica je ta da je to degradirano zemljište veoma različlito. Rudnička i flotacijska jalovišta kao i raskrivke se veoma razlikuju. Svako degradirano zemljište zahteva poseban pristup u rešavanju problema. Zagadjivanje je i površinsko, podzemno i vazdušno. Najopasnije zagadjenje je od flotacijskih jalovišta zato što s obzirom na strukturu materijala, a to je finozrni materijal reda veličine ispod par stotina mikrona i sadrži ogroman broj jona teških metala. Pored njih imamo i ostatke toksičnih flotacijskih reagenasa. Ranija iskustva su bila da se tome pristupa na jedan površan način, gde posle par godina nema nikakvih rezultata. Tako smo primorani da jednom, po prvi put, taj multidisciplinarni problem sagledamo sa stanovišta ljudi različitih struka. Namera je da zasadimo veći broj različitih zeljastih i drvenastih biljaka, da koliko je u našoj mogućnosti, kroz ovaj javni rad postignemo najveći mogući efekat koji može proizvesti jedan ovakav javni rad. Prvi put ćemo posle jednog odredjenog perioda imati dovoljno značajnih informacija koje će nam govoriti u kom pravcu dalje da radimo u toj oblasti. Takodje, skrenućemo pažnju na ozbiljnost situacije i multidisciplinarnost samog problema. Moramo da skrenemo pažnju na uspešnost koja treba da bude preko 80% kako bi obezbedili standard koji nam garantuje učešće fondova koji će finasirati ovakve projekte.Što se tiče površina imam podakte koji govore da flotacijska jalovišta u Boru iznose 125 ha. Jalovišta Velikog Krivelja su 235 ha. Ako tome dodamo površinu odlagališta rudničkih jalovina, raskrivki itd to su stotine hektara degradiranog zemljišta.Problem je ozbiljan. Pristupamo na najadekvatniji mogući način i hoćemo na ovom malom primeru da pokažemo kako treba da se radi.“
„Šta smo u protekloj godini uradili za održivi razvoj, svog preduzeća, svoje lokalne zajednice, svoje države?“ (Prof dr Rodoljub Stanojlović)
4
Nov
“… U ovom trenutku svetske ekonomske krize, krupan kapital “beži tamo gde nema požara”. Trenutno ga nema u Africi. Pa zar nije naša Vlada to mogla da iskoristi i kaže: “Evo mi smo stabilni, evo mi imamo devizne rezerve, evo mi imamo preko 14 miliona kvadratnih metara slobodnog poslovnog prostora. Evo izvolite dodjite ovde…” (Branko Dragaš)
Tema emisije je svetska ekonomska kriza i njen uticaj na Srbiju. Čućete sažete komentare i ocene preko 500 svetskih stručnjaka - saradnika Branka Dragaša. “… u oktobru 2000. godine je bilo 8.250 činovnika Vlade Srbije. Danas je taj broj oko 28.000…” (Branko Dragaš)
U emisiji je pomenuto i sledeće: Krediti, štednja, energetski ugovor sa Rusijom, privatizacija RTB-a Bor i besplatne akcije. Dati su odgovori na pitanja gledalaca a u vezi akcija “22. Decembra”, “Borprometa”, “Centroistoka”, “Imleka”, “Beopetrola”, “Jedinsva” Bač…
Branko Dragaš TVZ 23.10.08. from Darko Ladjević on Vimeo.
29
Oct
Sve dodatne informacije možete dobiti na info@dragas.biz ili info@kondel.biz
Autor KONDEL>>>
21
Oct
Autor: Branko Dragaš, oktobar 2008, Tabloid
Srbija je zemlja dembelija. Svetski finansijski sistem se raspada, propadaju bankarski giganti, dok u Srbiji guverner Jelašić poručuje: MIRNO SPAVAJTE! Nas se to ništa ne tiče. Titanik tone, Srbija se nalazi u potpalublju, voda samo što nije prodrla u kabine, a guverner brodolomnike poziva da mirno spavaju. Sve je pod kontrolom! Putuj igumane i ne brini za manastir! Ništa nas ne može iznenaditi! Srbija je otporna. Nema finansijske propasti. Na RTS-u nema nijedne stručne emisije koja će probuditi usnule spavače. Namerno se građani drže u neznanju. Namerno se prikriva prevara. Njujorška berza za jednu noć izgubi 1.200 milijardi dolara. Srbiju to ne brine. Srbija peva sa Grand zvezdama….KOMPLETAN TEKST>>>
10
Oct
Napomenuli smo aktuelnost privatizacije RTB-a Bor i to ste mogli pričitati OVDE, gde ste videli neka poredjenja. A kako je bilo na drugoj prezentaciji Nove strategije - Beograd Medija centar 16.10.2006. (prva je održana u Boru 10.10.2006.) pogledajte ovde. Snimak je kompletan sa pitanjima novinara i možete se uveriti u tvrdnje koje smo ranije izneli u javnost.
1
Oct
Branko Dragaš, 28.09.2008.
Slom finansijskog sistema u SAD je pokazao svu licemernost političke oligarhije u Beloj kući i svu pohlepu tajkuna na Vol Stritu. Ostrašćeni zagovornici slobodnog tržišta i demokratije danas jasno pokazuju svoj totalitarizam. Sve priče o demokratiji i slobodnom tržištu su bile lažne. Propagandnim trikovima se više nije mogla da sakrije hiperinflatorna laž. Demokratija i slobodno tržište nikada nisu bili tako ugroženi u SAD.
26
Sep
Preuzeto Politika 24.09.2008.
Nekoliko citata koji govore u prilog ranijim tekstovima u vezi privatizacije RTB-a koje smo objavili …
“Bor – Sve je izvesnije da borski kombinat bakra sa svojim istraženim rezervama od oko dve milijarde tona rude – u kojoj ima 7,8 miliona tona bakra, 300.000 kilograma zlata, 2.230.000 kilograma srebra i značajnih količina drugih plemenitih i retkih metala – može rentabilno da posluje narednih 50 do 60 godina. Takav zaključak nameće se ako se zna da je u minulih 105 godina u „Boru” proizvedeno manje od pet miliona tona bakra i da je sadašnja cena bakra na svetskom tržištu, između 8.000 i 9.000 dolara za tonu, oko četiri do pet puta veća nego pre sedam godina i više nego dvostruko veća od prosečne u minulom veku.”
“Država mora biti suvlasnik novog, obnovljenog borskog giganta, koji treba da bude i pokretač bržeg razvoja cele Timočke krajine i Srbije, kao što je nekada bio.
–Dok je bio jak, „Bor” je pomagao svima i svakome, a sada je stigao do prosjačkog štapa – piše u informaciji namenjenoj srpskoj vladi koju je sačinio Božin Jovanović, najuspešniji dugogodišnji direktor borskog kombinata, odavno u penziji. – Sasvim je jasno da se „Borom” loše i neodgovorno rukovodi.”
“U informaciji dostavljenoj srpskoj vladi Božin Jovanović navodi i druge podatke.
„Bor” je u Lisini, kod Bosilegrada, izvršio geološka istraživanja sirovih fosfata i sačinio investicioni program. Sopstvenim novcem, borski kombinat je izgradio prugu Vražogrnac – Bor – Majdanpek – Brodica, dugačku 105 kilometara i predao je našoj železnici.
I Rečno brodarstvo „Krajina” u Prahovu nastalo je isključivo novcem borskog kombinata. Sedam brodova „Krajine” ima tovarni prostor od 65.000 tona, a savremeno pristanište tog preduzeća u Prahovu je kapaciteta četiri miliona tona robe.
Borskim novcem postavljene su i telefonske linije između Bora, Zaječara i Niša, kao i između Bora, Majdanpeka i Beograda.”