17/07: Bor iz drugog ugla
Pogledajte interesantne fotografije na samo par stotina metara od centra grada OVDE >>
96a6a92f5373df23e12e02750e5c49a1
96a6a92f5373df23e12e02750e5c49a1
Ministarstvo zaštite životne sredine: Treninzi za sudije i javne tužioce PALIĆ, 28. mart 2008 - U saradnji i uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), održava se drugi u nizu treniga pod nazivom "Podrška primeni zakona iz oblasti zaštite životne sredine (ZŽS)" čiji je cilj da se ojača svest sudija i javnih tužilaca o značaju zaštite životne sredine, da se predmeti iz ove oblasti tretiraju ravnopravno sa drugim predmetima, da se unapredi saradnja između inspektora za zaštitu životne sredine i javnih tužilaca, kao i da se poveća broj procesuiranih prijava inspektora.
Treningu na Paliću, u četvrtak i petak, 27. i 28. marta, prisustvovuje dvadeset i dvoje sudija i javnih tužioca.
Teme su: Ekološki kriminal i sudovi, pregled propisa iz oblasti ZŽS (šta je krivično delo, privredni prestup i prekršaj u oblasti ZŽS), Istraga i prikupljanje dokaza za ekološka krivična dela, Ograničenja koja se mogu javiti pri krivičnom gonjenju počinilaca ekoloških krivičnih dela, Izvod iz godišnjeg izveštaja o radu inspekcije za 2007. godinu (broj procesuiranih prijava), Sudska praksa u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite prirode, Pozitivni i negativni primeri sudske prakse prema Zakonu o ribarstvu, Predstavljanje knjige "Vodič za operatere kroz propise iz oblasti ZŽS (I deo)".
U planu je da se do septembra 2008. godine održe još dva ovakva treninga.
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine
29/02: Ekologija mrsi konce Kovaču
Austrijski „Atek“ priprema pare za isplatu Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“
Strana firma dostavila garancije na deset miliona dolara i ostaće bez njih ako ne uplati 466 miliona dolara do roka koji je naveden u ugovoru. Glavni problem biće poštovanje ekoloških propisa jer će to dodatno poskupeti investiciju
BEOGRAD - Ako austrijski „Atek“, potencijalni kupac RTB „Bor“ obezbedi 466 miliona dolara da plati ovu domaću kompaniju glavni problem njegovom vlasniku Mirku Kovaču da celu transakciju uspešno realizuje, biće saniranje ekološke štete, odnosno poštovanje domaćih propisa o ekologiji.
Iznos za ulaganje u zaštitu životne sredine, prema nezvaničnim podacima, mogao bi da dostigne i oko 250 miliona dolara, a s obzirom na to da se država obavezala da obezbedi samo 50 miliona, ostalo će pasti na Kovačeva pleća. Uz 466 miliona dolara za RTB, 180 miliona za obavezne investicije i 200 za ekologiju cela transakcija bi mogla da bude prevelika za, nemalo, zaduženog Austrijanca.
Iako su se u medijima spekuliše da Kovač nije dostavio garancije, prema nezvaničnim informacijama, on je obezbedio sve što je bilo potrebno. „Atek“ je dostavio garanciju na deset miliona dolara, što je bio neophodan uslov da učestvuje na tenderu, kao i svi drugi i ukoliko ne plati „Bor“ ostaće bez ove sume. Za ovu kupoprodajnu transakciju nije potrebna više nikakva garancija, već samo da se ispoštuje rok za plaćanje 466 miliona dolara, a on je zasada tajna, utvrđen je ugovorom i mogao bi da bude oko 25 radnih dana.
Najveći problem za „Atek“ će, kažu eksperti, predstavljati pokretanje RTB-a s obzirom na ekološke propise. Ovi zakoni su veoma strogi, a od njih dosta zavisi poslovanje „Bora“. U odnosu na prvi tender država se obavezala da će u saniranje nastale ekološke štete, ali i svih drugih reklamacija, uložiti samo 50 miliona dolara. Ipak, procenjuje se da će u ekologiju morati da se uloži oko 250 miliona dolara, pa će Kovač biti neprijatno iznenađen. Zbog ekoloških propisa, na primer, za gradnju nove topionice potrebno je najmanje 120 miliona dolara, a Kovač je u više navrata izjavljivao da će to koštati 80 miliona. Otežavajuća okolnost je i da ulaganja u ekologiju moraju da se ostvare za tri godine.
Pažnju javnosti delimično je izazvalo i odlaganje radnog sastanka, na kome su stručnjaci Agencije za privatizaciju želeli da predstave kupoprodajni Ugovor za RTB, kao i Ugovor o prenosu eksploatacionih prava. Sumnja se da razlog za odlaganje nije želja „Ateka“ da ugovor ostane tajni, već da je možda država odustala od nekih „tvrdih“ zahteva, kao što je, na primer, da neće dati više od 50 miliona dolara za ekologiju. U predlogu ova dva ugovora, koji su sastavni deo tenderske dokumentacije, jasno su označene tačke koje neće biti predmet pregovora. Sada je moguće da je država odustala od ovih zahteva, što bi moglo da dovede do žalbi ostalih učesnika na tenderu, i onih koji su dostavili ponude i koji nisu.
Strana firma dostavila garancije na deset miliona dolara i ostaće bez njih ako ne uplati 466 miliona dolara do roka koji je naveden u ugovoru. Glavni problem biće poštovanje ekoloških propisa jer će to dodatno poskupeti investiciju
BEOGRAD - Ako austrijski „Atek“, potencijalni kupac RTB „Bor“ obezbedi 466 miliona dolara da plati ovu domaću kompaniju glavni problem njegovom vlasniku Mirku Kovaču da celu transakciju uspešno realizuje, biće saniranje ekološke štete, odnosno poštovanje domaćih propisa o ekologiji.
Glas javnosti
Iznos za ulaganje u zaštitu životne sredine, prema nezvaničnim podacima, mogao bi da dostigne i oko 250 miliona dolara, a s obzirom na to da se država obavezala da obezbedi samo 50 miliona, ostalo će pasti na Kovačeva pleća. Uz 466 miliona dolara za RTB, 180 miliona za obavezne investicije i 200 za ekologiju cela transakcija bi mogla da bude prevelika za, nemalo, zaduženog Austrijanca.
Iako su se u medijima spekuliše da Kovač nije dostavio garancije, prema nezvaničnim informacijama, on je obezbedio sve što je bilo potrebno. „Atek“ je dostavio garanciju na deset miliona dolara, što je bio neophodan uslov da učestvuje na tenderu, kao i svi drugi i ukoliko ne plati „Bor“ ostaće bez ove sume. Za ovu kupoprodajnu transakciju nije potrebna više nikakva garancija, već samo da se ispoštuje rok za plaćanje 466 miliona dolara, a on je zasada tajna, utvrđen je ugovorom i mogao bi da bude oko 25 radnih dana.
Najveći problem za „Atek“ će, kažu eksperti, predstavljati pokretanje RTB-a s obzirom na ekološke propise. Ovi zakoni su veoma strogi, a od njih dosta zavisi poslovanje „Bora“. U odnosu na prvi tender država se obavezala da će u saniranje nastale ekološke štete, ali i svih drugih reklamacija, uložiti samo 50 miliona dolara. Ipak, procenjuje se da će u ekologiju morati da se uloži oko 250 miliona dolara, pa će Kovač biti neprijatno iznenađen. Zbog ekoloških propisa, na primer, za gradnju nove topionice potrebno je najmanje 120 miliona dolara, a Kovač je u više navrata izjavljivao da će to koštati 80 miliona. Otežavajuća okolnost je i da ulaganja u ekologiju moraju da se ostvare za tri godine.
Pažnju javnosti delimično je izazvalo i odlaganje radnog sastanka, na kome su stručnjaci Agencije za privatizaciju želeli da predstave kupoprodajni Ugovor za RTB, kao i Ugovor o prenosu eksploatacionih prava. Sumnja se da razlog za odlaganje nije želja „Ateka“ da ugovor ostane tajni, već da je možda država odustala od nekih „tvrdih“ zahteva, kao što je, na primer, da neće dati više od 50 miliona dolara za ekologiju. U predlogu ova dva ugovora, koji su sastavni deo tenderske dokumentacije, jasno su označene tačke koje neće biti predmet pregovora. Sada je moguće da je država odustala od ovih zahteva, što bi moglo da dovede do žalbi ostalih učesnika na tenderu, i onih koji su dostavili ponude i koji nisu.
Eko-unija zelenih Vojvodine traži da se fabrici „«Lafarž BFC»“ zabrani upotreba alternativnih goriva – starih guma, petrol koksa i otpadnih ulja, jer to, prema njihovom mišljenju, ozbiljno ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi na području Beočina, Futoga i Novog Sada, ali i biljni svet u Nacionalnom parku „Fruška gora“. Ovaj stav iznet je na prošlonedeljnoj tribini u Beočinu, na koju su ekolozi Unije pozvali i predstavnike Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, rukovodstvo cementare «Lafarž BFC» i odgovorne ljude iz lokalne samouprave. Mada je poziv bio upućen i građanima, skupu je prisustvovalo svega tridesetak žitelja Beočina, dok se od nadležnih iz Pokrajine i prozvane fabrike - niko nije pojavio.
U uvodnom izlaganju predsednik Eko-unije zelenih Vojvodine Goran Dolamić je na ovom skupu rekao da „Lafarž BFC“ u rotacionoj peći za proizvodnju cementa, još od 1992. godine, kao alternativno gorivo koristi petrol koks i ostala otpadna ulja, te da su u Beočinu od 2003. do 2005. godine pojavile dve nove vrste kancerogenih bolesti – sarkoidoza i fibroza pluća, koje, navodno, Dom zdravlja Beočin do sada nikad nije registrovao.
- Po našim saznanjima stare gume iz cele Evrope šalju se u Ukrajinu, gde se melju i mešaju sa ugljem, te se rečnim baržama dovoze Dunavom do cementare i koriste kao gorivo, u zamenu za ekološki neškodljiv gas, rekao je Dolamić. - Tražimo da se odmah sprovede ispitivanje i utvrdi zagađenost vode,vazduha i zemljišta, da se preduzmu zakonske mere protiv zagađivača i njihovih pomagača, a da se zemljište u Nacionalnom parku vrati svojoj nameni i zatvore svi kopovi, a da se o svemu ovome upozna šira javnost. Spremni smo da pozovemo upomoć međunarodne organizacije zelenih da zaustavimo trovanje građana, posebno teškim metalima, koji nastaju pri sagorevanju petrol koksa, otpadnih ulja i starih guma.
Međutim, na ove tvrdnje reagovao je šef Dispanzera za plućne bolesti Doma zdravlja u Beočinu doktor Vasilije Ličanin naglašavajući da nema pojave nikakvih novih kancerogenih bolesti, da je fibroza kao bolest poznata još od 1938. godine, a sarkoidoza od 1968. godine, te da nije reč o kancerogenim bolestima i da ove bolesti nemaju nikakve veze sa zagađenjem životne sredine.
Stare gume ne gore opasno
Tokom oktobra prošle godine «„Lafarž” je u probnom periodu ložio stare gume, a ekipa stručnjaka Mašinskog fakulteta, Rudarskog i Biološkog instituta i Gradskog zavoda za javno zdravlje iz Beograda bila je dužna da prati ovaj proces i uradi studiju o uticaju spaljivanja starih guma na životnu sredinu u Beočinu. Tada je, direktor cementare Kamil Befa odbornicima Skupštine opštine garantovao da „Lafarž”» neće ugroziti životnu sredinu i da će za ovaj posao tražiti dozvole od nadležnih u Pokrajini i Republici.
Na jednoj od sednica Skupštine opštine Beočin predstavljena je studija o uticaju sagorevanja starih guma u rotacionoj peći cementare, a dr Miroslav Tanasković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, naglasio je da sagorevanje starih guma pri temperaturi od 1.500 stepeni Celzijusa ne predstavlja nikakvu opasnost po okolinu, jer u toku sagorevanja guma, na ovako visokoj temperaturi, sagorevaju i sve štetne materije, posebno teški metali, a emisija ovih gasova je ispod granice dozvoljenih količina.
Predsednik Skupštine opštine Zoran Stokuća ponovo je obavestio prisutne da će Beočin vrlo brzo dobiti automatsku mernu stanicu, koja će iz časa u čas registrovati stepen zagađenja atmosfere, a u centru Beočina će biti postavljen displej sa koga će se u svakom času građani informisati o stanju zagađenosti. Demantovao je i priču da se stare gume dovoze i obavestio skup da je „«Lafarž BFC»“ probno koristio stare gume kao alternativno gorivo, On je rekao da fabrika sada čeka saglasnost republičkih organa za korištenje ovog energenta koji se koristi u svim cementarama u Evropi, a već duže vreme ga koristi i cementara Popovac.
Građani Beočina su ovom prilikom uputili kritiku „«Lafaržu“» što cementni klinker drži na otvorenom prostoru, pa ga vetar diže i zavesama prašine zasipa okolne kuće. Traže da se to zabrani, ali i sami znaju da cementara uskoro treba da završi novi silos za lagerovanje cementa, tako da će prašina biti svedena na minimum, odnosno, klinker će zatvorenim transportnim sistemom stizati od Rotacione peći do silosa. Eko-unija zelenih Vojvodine je najavila da će ovih dana početi prikupljati potpise građana, koji traže da se cementari zabrani korištenje alternativnih goriva, te da obavezno kao gorivo koristi gas, jer on ne zagađuje životnu sredinu.
Dnevnik ONLINE
U uvodnom izlaganju predsednik Eko-unije zelenih Vojvodine Goran Dolamić je na ovom skupu rekao da „Lafarž BFC“ u rotacionoj peći za proizvodnju cementa, još od 1992. godine, kao alternativno gorivo koristi petrol koks i ostala otpadna ulja, te da su u Beočinu od 2003. do 2005. godine pojavile dve nove vrste kancerogenih bolesti – sarkoidoza i fibroza pluća, koje, navodno, Dom zdravlja Beočin do sada nikad nije registrovao.
- Po našim saznanjima stare gume iz cele Evrope šalju se u Ukrajinu, gde se melju i mešaju sa ugljem, te se rečnim baržama dovoze Dunavom do cementare i koriste kao gorivo, u zamenu za ekološki neškodljiv gas, rekao je Dolamić. - Tražimo da se odmah sprovede ispitivanje i utvrdi zagađenost vode,vazduha i zemljišta, da se preduzmu zakonske mere protiv zagađivača i njihovih pomagača, a da se zemljište u Nacionalnom parku vrati svojoj nameni i zatvore svi kopovi, a da se o svemu ovome upozna šira javnost. Spremni smo da pozovemo upomoć međunarodne organizacije zelenih da zaustavimo trovanje građana, posebno teškim metalima, koji nastaju pri sagorevanju petrol koksa, otpadnih ulja i starih guma.
Međutim, na ove tvrdnje reagovao je šef Dispanzera za plućne bolesti Doma zdravlja u Beočinu doktor Vasilije Ličanin naglašavajući da nema pojave nikakvih novih kancerogenih bolesti, da je fibroza kao bolest poznata još od 1938. godine, a sarkoidoza od 1968. godine, te da nije reč o kancerogenim bolestima i da ove bolesti nemaju nikakve veze sa zagađenjem životne sredine.
Stare gume ne gore opasno
Tokom oktobra prošle godine «„Lafarž” je u probnom periodu ložio stare gume, a ekipa stručnjaka Mašinskog fakulteta, Rudarskog i Biološkog instituta i Gradskog zavoda za javno zdravlje iz Beograda bila je dužna da prati ovaj proces i uradi studiju o uticaju spaljivanja starih guma na životnu sredinu u Beočinu. Tada je, direktor cementare Kamil Befa odbornicima Skupštine opštine garantovao da „Lafarž”» neće ugroziti životnu sredinu i da će za ovaj posao tražiti dozvole od nadležnih u Pokrajini i Republici.
Na jednoj od sednica Skupštine opštine Beočin predstavljena je studija o uticaju sagorevanja starih guma u rotacionoj peći cementare, a dr Miroslav Tanasković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, naglasio je da sagorevanje starih guma pri temperaturi od 1.500 stepeni Celzijusa ne predstavlja nikakvu opasnost po okolinu, jer u toku sagorevanja guma, na ovako visokoj temperaturi, sagorevaju i sve štetne materije, posebno teški metali, a emisija ovih gasova je ispod granice dozvoljenih količina.
Predsednik Skupštine opštine Zoran Stokuća ponovo je obavestio prisutne da će Beočin vrlo brzo dobiti automatsku mernu stanicu, koja će iz časa u čas registrovati stepen zagađenja atmosfere, a u centru Beočina će biti postavljen displej sa koga će se u svakom času građani informisati o stanju zagađenosti. Demantovao je i priču da se stare gume dovoze i obavestio skup da je „«Lafarž BFC»“ probno koristio stare gume kao alternativno gorivo, On je rekao da fabrika sada čeka saglasnost republičkih organa za korištenje ovog energenta koji se koristi u svim cementarama u Evropi, a već duže vreme ga koristi i cementara Popovac.
Građani Beočina su ovom prilikom uputili kritiku „«Lafaržu“» što cementni klinker drži na otvorenom prostoru, pa ga vetar diže i zavesama prašine zasipa okolne kuće. Traže da se to zabrani, ali i sami znaju da cementara uskoro treba da završi novi silos za lagerovanje cementa, tako da će prašina biti svedena na minimum, odnosno, klinker će zatvorenim transportnim sistemom stizati od Rotacione peći do silosa. Eko-unija zelenih Vojvodine je najavila da će ovih dana početi prikupljati potpise građana, koji traže da se cementari zabrani korištenje alternativnih goriva, te da obavezno kao gorivo koristi gas, jer on ne zagađuje životnu sredinu.
Dnevnik ONLINE
Da ekologija na mala vrata ulazi i u srpske fabrike pokazuje i primer desetak srpskih firmi koje su se nedavno uključile u projekat Čistija proizvodnja. Niti je reč o strahu od kazne, niti o pukom praćenju svetskih trendova, već o tome da su proizvođači pokazali značajan stepen društvene odgovornosti.
18. februar 2008. | 11:12 / Danas
Prema rečima Branka Dunjića, direktora Centra za čistiju proizvodnju, firme potpisnice, a to su Rumaplast, Kartonval, Štark, Sojaprotein, Hipol, Metalac posuđe, Galenika, Goša-Fom i Fabrika hartije, prihvatile su izazov da krenu u susret problemu, ne čekajući da ga rešavaju kada bude kasno.
Cilj projekta je smanjenje negativnih uticaja proizvodnog ciklusa na životnu sredinu (od sirovine do odlaganja dotrajalih proizvoda). Osim toga, čistijom proizvodnjom postižu se i značajne uštede kroz smanjeno rasipanje sirovina i energije, ali i pokazuje odgovornost prema svojoj okolini.
"Zanimljiv je podatak da nije baš svako poboljšanje poslovnih rezultata skopčano sa ulaganjem, najveći efekat kod preduzeća koja su bila uključena u pilot-projekat postignut je zahvaljujući domaćinskom poslovanju. Uštede su ostvarene kroz smanjeno rasipanje energije i sirovina, veću efikasnost postrojenja, bolji kvalitet proizvoda, ali i uštede na tretmanu otpada", kaže Dunjić.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić objašnjava da je cilj projekta da popravi energetsku i sirovinsku efikasnost, da minimalizuje otpad i iskoristi ga kao sirovinu, mada ne treba zanemariti ni značaj smanjenja emisije štetnih čestica. Vesić kaže da je pri kraju i izrada strategije čistije proizvodnje koja će biti pripremljena u saradnji sa beogradskim Tehnološko-metalurškim fakultetom.
Ukazujući na značaj uvođenja Čistije proizvodnje, potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jeftić ističe da preventivna ekostrategija podrazumeva racionalniju upotrebu sirovina, vode i energije, zamenu opasnih sirovina ekološki prihvatljivim i smanjenje količine i toksičnosti otpadnih produkata i njihovo emitovanje u vodu, vazduh i zemljište.
Usteda od milion evra
Uvođenje čistije proizvodnje donosi povećanje profita, bolju konkurentnost, ali i manje zagađenje životne sredine i uštedu energenata. Rezultati pilot-projekta sprovedenog u firmama Duga, Rafinerija ulja Beograd, Galenika fitofarmacija, DCP Hemigal, Fabrika kartona Umka i Hemovet, potvrdili su njegovu ne samo ekološku, nego i ekonomsku opravdanost. Naime, količina otpada i emisija smanjeni su u proseku 30 odsto, više od polovine uloženih sredstava, oko 60 odsto vraća se u periodu kraćem od dve godine, a istovremeno su ukupne uštede na godišnjem nivou procenjene na oko milion evra.
"Nadam se da će pozitivna iskustva tih firmi na zaštiti životne sredine i uštedi sredstava, poslužiti kao primer i drugim preduzećima da veću pažnju usmere ka rešavanju ekoloških problema", ističe Jeftić.
Centar za čistiju proizvodnju, koji je nastao na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), naišao je na podršku Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, PKS-a i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Iako je formiranje Centra počelo 2006, početak njegovog rada vezuje se za Šestu ministarsku konferenciju Životna sredina za Evropu, koja je u oktobru prošle godine održana u Beogradu. Projekat Čistija proizvodnja zasniva se na radionicama, savetovanju pri rešavanju problema i uspostavljanju elemenata delotvornog sistema upravljanja životnom sredinom.
18. februar 2008. | 11:12 / Danas
Prema rečima Branka Dunjića, direktora Centra za čistiju proizvodnju, firme potpisnice, a to su Rumaplast, Kartonval, Štark, Sojaprotein, Hipol, Metalac posuđe, Galenika, Goša-Fom i Fabrika hartije, prihvatile su izazov da krenu u susret problemu, ne čekajući da ga rešavaju kada bude kasno.
Cilj projekta je smanjenje negativnih uticaja proizvodnog ciklusa na životnu sredinu (od sirovine do odlaganja dotrajalih proizvoda). Osim toga, čistijom proizvodnjom postižu se i značajne uštede kroz smanjeno rasipanje sirovina i energije, ali i pokazuje odgovornost prema svojoj okolini.
"Zanimljiv je podatak da nije baš svako poboljšanje poslovnih rezultata skopčano sa ulaganjem, najveći efekat kod preduzeća koja su bila uključena u pilot-projekat postignut je zahvaljujući domaćinskom poslovanju. Uštede su ostvarene kroz smanjeno rasipanje energije i sirovina, veću efikasnost postrojenja, bolji kvalitet proizvoda, ali i uštede na tretmanu otpada", kaže Dunjić.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić objašnjava da je cilj projekta da popravi energetsku i sirovinsku efikasnost, da minimalizuje otpad i iskoristi ga kao sirovinu, mada ne treba zanemariti ni značaj smanjenja emisije štetnih čestica. Vesić kaže da je pri kraju i izrada strategije čistije proizvodnje koja će biti pripremljena u saradnji sa beogradskim Tehnološko-metalurškim fakultetom.
Ukazujući na značaj uvođenja Čistije proizvodnje, potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jeftić ističe da preventivna ekostrategija podrazumeva racionalniju upotrebu sirovina, vode i energije, zamenu opasnih sirovina ekološki prihvatljivim i smanjenje količine i toksičnosti otpadnih produkata i njihovo emitovanje u vodu, vazduh i zemljište.
Usteda od milion evra
Uvođenje čistije proizvodnje donosi povećanje profita, bolju konkurentnost, ali i manje zagađenje životne sredine i uštedu energenata. Rezultati pilot-projekta sprovedenog u firmama Duga, Rafinerija ulja Beograd, Galenika fitofarmacija, DCP Hemigal, Fabrika kartona Umka i Hemovet, potvrdili su njegovu ne samo ekološku, nego i ekonomsku opravdanost. Naime, količina otpada i emisija smanjeni su u proseku 30 odsto, više od polovine uloženih sredstava, oko 60 odsto vraća se u periodu kraćem od dve godine, a istovremeno su ukupne uštede na godišnjem nivou procenjene na oko milion evra.
"Nadam se da će pozitivna iskustva tih firmi na zaštiti životne sredine i uštedi sredstava, poslužiti kao primer i drugim preduzećima da veću pažnju usmere ka rešavanju ekoloških problema", ističe Jeftić.
Centar za čistiju proizvodnju, koji je nastao na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), naišao je na podršku Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, PKS-a i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Iako je formiranje Centra počelo 2006, početak njegovog rada vezuje se za Šestu ministarsku konferenciju Životna sredina za Evropu, koja je u oktobru prošle godine održana u Beogradu. Projekat Čistija proizvodnja zasniva se na radionicama, savetovanju pri rešavanju problema i uspostavljanju elemenata delotvornog sistema upravljanja životnom sredinom.
13/02: Crna tačka, ali ne evropska
Imajući u vidu vrstu i nepovoljan položaj industrijskih postrojenja u južnoj pančevačkoj zoni, tik uz naseljene delove grada, u pogledu zagađenja vazduha ovaj grad je indentifikovan kao crna ekološka tačka u Srbiji, saopštavaju iz Ministarstva zaštite životne sredine. Preliminarne procene kvaliteta vazduha u Pančevu, koje se zasnivaju na rezultatima merenja u okviru projekta “Sistem upravljanja industrijskim aerozagađenjem” (osam kampanja monitoringa u toku godine, u trajanju po dve nedelje, na 32 merna mesta koja pokrivaju i naseljene delove grada i industrijsku zonu) uradio je Institut za Atmosfersko zagađenje italijanskog Nacionalnog Istraživačkog Saveta.
Rezultati ovog ispitivanja su pokazali da benzen predstavlja najvažniju zagađujuću materiju i na urbanim i u industrijski orijentisanim mernim mestima, pri čemu su srednje godišnje vrednosti unutar industrijske zone znatno veće od dozvoljene granične vrednosti u EU, što je i očekivano s obzirom na veliki broj tačkastih, difuznih i fugitivnih izvora u postrojenjima južne industrijske zone, naročito na mernom mestu u blizini kanala u koji se ispuštaju otpadne vode iz Rafinerije i Petrohemije.
Nasuprot tome, godišnje prosečne koncentracije benzena u urbanoj sredini kretale su se oko granične vrednosti imisije uvećane za granicu tolerancije, koja je u tom periodu iznosila 10 mikrograma po kubnom metru. Srednja godišnja vrednost benzena u urbanoj sredini u Pančevu iznosila je 8,8 mikrograma po kubnom metru. Kompletni rezultati ove studije objavljeni su na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.
Činjenica je da problem aerozagađenja u Pančevu postoji, kao i da se ne može preko noći rešiti. Ministrastvo zaštite životne sredine preduzima značajne mere kako bi se stanje popravilo. Za kontrolu kvaliteta vazduha u Pančevu u 2006. i 2007. godini bio je zadužen Zavod za javno zdravlje Pančevo, kao ovlašćena institucija u skladu sa Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka. Zagađenost vazduha u gradu svakodnevno se meri na dva merna mesta i to u Zavodu i Vatrogasnom domu. Analize na ta dva merna mesta ukazuju da u zagađenju vazduha Pančeva najznačajnije učešće imaju čađ, suspendovane čestice i benzen. Srednja godišnja koncentracija benzena u 2006. godini na lokaciji Zavod bila je skoro dva puta, a na Vatrogasnom domu 1,5 puta veća od preporučene norme, dok je prošle godine srednja godišnja vrednost za benzen na lokaciji Zavod iznosila 16 mikrograma po kubnom metru, a na Vatrogasnom domu 10, pri čemu preporučena norma za 2007. godinu iznosi 9,5 mikrograma po kubnom metru. Opadajući trend srednje godišnje koncentracije benzena u prošloj godini se može tumačiti kao rezultat preduzetih mera u preduzećima Južne industrijske zone.
Na osnovu rezultata Zavoda za javno zdravlje Pančevo iz protekle dve godine moglo bi se reći da ovaj grad ima veći problem zagađenja česticama nego u sadržaju benzena, kažu nadležni u Ministarstvu. Izvori emisija ovih čestica su veoma kompleksni, a potiču od saobraćaja, individualnih ložišta, industrijskih izvora, kao i dizanja prašine sa vetrom, koje može da se kreće i do 30 odsto u doprinosu imisije, što je i dokazano u najnovijim naučnim radovima koji se zadnjih godina publikuju u svetskim naučnim časopisima. Široj javnosti se uglavnom samo prezentuju rezultati jednočasovnih koncentracija zagađujućih materija koje registruju automatske merne stanice opštine Pančevo, i to uglavnom jednočasovne koncentracije za benzen.
više >>
Rezultati ovog ispitivanja su pokazali da benzen predstavlja najvažniju zagađujuću materiju i na urbanim i u industrijski orijentisanim mernim mestima, pri čemu su srednje godišnje vrednosti unutar industrijske zone znatno veće od dozvoljene granične vrednosti u EU, što je i očekivano s obzirom na veliki broj tačkastih, difuznih i fugitivnih izvora u postrojenjima južne industrijske zone, naročito na mernom mestu u blizini kanala u koji se ispuštaju otpadne vode iz Rafinerije i Petrohemije.
Nasuprot tome, godišnje prosečne koncentracije benzena u urbanoj sredini kretale su se oko granične vrednosti imisije uvećane za granicu tolerancije, koja je u tom periodu iznosila 10 mikrograma po kubnom metru. Srednja godišnja vrednost benzena u urbanoj sredini u Pančevu iznosila je 8,8 mikrograma po kubnom metru. Kompletni rezultati ove studije objavljeni su na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.
Činjenica je da problem aerozagađenja u Pančevu postoji, kao i da se ne može preko noći rešiti. Ministrastvo zaštite životne sredine preduzima značajne mere kako bi se stanje popravilo. Za kontrolu kvaliteta vazduha u Pančevu u 2006. i 2007. godini bio je zadužen Zavod za javno zdravlje Pančevo, kao ovlašćena institucija u skladu sa Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka. Zagađenost vazduha u gradu svakodnevno se meri na dva merna mesta i to u Zavodu i Vatrogasnom domu. Analize na ta dva merna mesta ukazuju da u zagađenju vazduha Pančeva najznačajnije učešće imaju čađ, suspendovane čestice i benzen. Srednja godišnja koncentracija benzena u 2006. godini na lokaciji Zavod bila je skoro dva puta, a na Vatrogasnom domu 1,5 puta veća od preporučene norme, dok je prošle godine srednja godišnja vrednost za benzen na lokaciji Zavod iznosila 16 mikrograma po kubnom metru, a na Vatrogasnom domu 10, pri čemu preporučena norma za 2007. godinu iznosi 9,5 mikrograma po kubnom metru. Opadajući trend srednje godišnje koncentracije benzena u prošloj godini se može tumačiti kao rezultat preduzetih mera u preduzećima Južne industrijske zone.
Na osnovu rezultata Zavoda za javno zdravlje Pančevo iz protekle dve godine moglo bi se reći da ovaj grad ima veći problem zagađenja česticama nego u sadržaju benzena, kažu nadležni u Ministarstvu. Izvori emisija ovih čestica su veoma kompleksni, a potiču od saobraćaja, individualnih ložišta, industrijskih izvora, kao i dizanja prašine sa vetrom, koje može da se kreće i do 30 odsto u doprinosu imisije, što je i dokazano u najnovijim naučnim radovima koji se zadnjih godina publikuju u svetskim naučnim časopisima. Široj javnosti se uglavnom samo prezentuju rezultati jednočasovnih koncentracija zagađujućih materija koje registruju automatske merne stanice opštine Pančevo, i to uglavnom jednočasovne koncentracije za benzen.
više >>
13/02: Drakuliću skupa ekologija
KIPARSKA kompanija "Ist point", čiji je predsednik srpski biznismen Zoran Drakulić, koja je odustala je od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" "pravda" taj potez novim tenderskim uslovima.
- Novim tenderskim uslovima za kupovinu RTB "Bor", ograničena je odgovornost države za istorijsku ekološku štetu na 50 miliona dolara - obrazložila je, u izjavi za "Novosti", Gordana Vitomirov, portparol "Ist pointa". - Zbog toga, po proceni naših stručnjaka, ukupna cena za RTB dostići će najmanje 800 miliona dolara, što je, za svakog ozbiljnog investitora - neracionalno.
Naša sagovornica kaže da, ukoliko se ukalkulišu početna cena od 340 miliona dolara za kupovinu RTB, i investicije, koje ne mogu biti manje od 250 miliona, već se dolazi do sume od oko 700 miliona dolara.
- Ali, ukoliko tome pridodate da za saniranje jednovekovne ekološke štete treba izdvojiti između 200 i 250 miliona dolara, uz socijalni program koji ne može biti manji od 10 miliona evra, dolazimo do sume od blizu milijardu dolara za RTB - naglašava portparol "Ist pointa".
Ona ističe da će "Ist point" pomno, sa ostalom javnošću, pratiti uslove i realizaciju ugovora sa budućim kupcem.
MA, KAKAV DERIPASKA
GORDANA Vitomirov je, uz komentar da se radi o najobičnijoj gluposti, odbacila spekulaciju u javnosti po kojoj je "Ist point" odustao od trke za RTB jer se, navodno, Zoran Drakulić dogovorio sa najbogatijim Rusom na svetu Olegom Deripaskom, vlasnikom "Baznog elementa", koji je, uz austrijski "Briksleg", dostavio ponudu za kupovinu borske kompanije.
- Novim tenderskim uslovima za kupovinu RTB "Bor", ograničena je odgovornost države za istorijsku ekološku štetu na 50 miliona dolara - obrazložila je, u izjavi za "Novosti", Gordana Vitomirov, portparol "Ist pointa". - Zbog toga, po proceni naših stručnjaka, ukupna cena za RTB dostići će najmanje 800 miliona dolara, što je, za svakog ozbiljnog investitora - neracionalno.
Naša sagovornica kaže da, ukoliko se ukalkulišu početna cena od 340 miliona dolara za kupovinu RTB, i investicije, koje ne mogu biti manje od 250 miliona, već se dolazi do sume od oko 700 miliona dolara.
- Ali, ukoliko tome pridodate da za saniranje jednovekovne ekološke štete treba izdvojiti između 200 i 250 miliona dolara, uz socijalni program koji ne može biti manji od 10 miliona evra, dolazimo do sume od blizu milijardu dolara za RTB - naglašava portparol "Ist pointa".
Ona ističe da će "Ist point" pomno, sa ostalom javnošću, pratiti uslove i realizaciju ugovora sa budućim kupcem.
MA, KAKAV DERIPASKA
GORDANA Vitomirov je, uz komentar da se radi o najobičnijoj gluposti, odbacila spekulaciju u javnosti po kojoj je "Ist point" odustao od trke za RTB jer se, navodno, Zoran Drakulić dogovorio sa najbogatijim Rusom na svetu Olegom Deripaskom, vlasnikom "Baznog elementa", koji je, uz austrijski "Briksleg", dostavio ponudu za kupovinu borske kompanije.
Zahvaljujući brojnim predlozima naših ljudi, koji su kandidovali ovo čudo prirode na Radan-planini, na Svetog Nikolu objavljen je spisak zvaničnih kandidata. Na njemu je i - Đavolja varoš.
Posle prvog koraka sledi drugi: do 31. decembra 2008. godine treba glasati za Đavolju varoš, a onda će u januaru 2009. godine biti objavljen najuži spisak od 21 kandidata. Ko će biti izabran znaće se u leto 2010. godine, kada će u Lisabonu biti proglašeni pobednici.
- U utorak se Đavolja varoš nalazila na 135. mestu. Čim smo objavili na zvaničnom sajtu da je uvršćena u konačnu listu kandidata, narod je počeo da glasa. Pred ponoć se našla na 129. mestu, a juče ujutru na 60. - kaže direktor Turističke organizacije Kuršumlije Radovan Tanasković. - Naš trud se isplatio. Jedini zvaničnik koji se uključio u akciju bila je ministarka dijaspore Milica Čubrilo. Ona je i pozvala naše ljude koji žive u rasejanju da glasaju za našeg kandidata.
Bez obzira na glasove za kandidaturu koje su naši građani slali posle avgustovskog poziva u „Večernjim novostima“, Đavolja varoš ne bi bila uvršćena među kandidate da nominaciju nije i zvanično neko poslao. Iako se mnogo priča o brendiranju Srbije i popravljanju imidža naše zemlje, jedini ko je iskoristio ovu besplatnu promociju bila je Turistička organizacija Kuršumlije.
- Turistička organizacija Srbije se odmah uključila u akciju promocije Đavolje varoši, jer kolege iz Kuršumlije sa puno strasti učestvuju u ovom izboru, pošto je Đavolja varoš naš jedini kandidat - kaže Jelena Grudić iz TOS-a.
Sa Balkana pored naših „đavola“ na listi su još dva kandidata: bugarsko Srebrno jezero i rumunska pećina � arisoara na Karpatima. Srbija je bolje rangirana od komšija, a naš glavni protivkandidat je Kapadokija, čije se kamene kule trenutno nalaze iza nas na listi - na 119. mestu.
Pošto će se svetska čuda prirode birati po kategorijama (kanjoni, vulkani, jezera i slično), od ostalih protivkandidata Čipkane stene u Kanadi ne treba uzeti ozbiljno, jer će proći Nijagarini vodopadi. To nisu ni „12 apostola“ u Australiji, jer su zanimljiviji Veliki koralni sprud ili Ajers stena (Uluru). „Đavole“ može da ugrozi samo Vilinguan u Kini, koji se nalazi na mestu 46, a Kineza, koji imaju pristup Internetu, je baš mnogo!
Objavljeni spisak zvaničnih kandidata najpre je razmotrio panel eksperata, a do 31. decembra 2008. godine sabiraće se glasovi, pa u januaru 2009. godine biće proglašen najuži izbor od 21 kandidata, među kojima će biti izabrano sedmoro pobednika.
- Đavolja varoš je već pobednik, jer je zvanično uvršćena u 200 najlepših mesta na svetu - podseća direktor „Prolom banje -Planinka“ Zlatko Veljović, kojoj je država na staranje poverila Đavolju varoš. - U Kuršumliji je porasla prodaja kompjutera, jer svi danonoćno prate situaciju.
KAKO GLASATI
NA sajtu www.new7wonders.com treba kliknuti na zemljinu kuglu - pojaviće se mapa sveta. Na mapi treba kliknuti na Evropu i pojaviće se spisak od 31 kandidata, a Srbija je na devetom mestu.
Kada se klikne na Đavolja varoš, rock formation, Srbija, ispod kratkog opisa crvenim slovima piše „vote for djavolja varos“. Pošto mora da se glasa za još šest mesta na svim kontinentima, važno je nikako ne glasati za kandidata koji ima sufiks „rock formation“ poput Kapadokije. Nama nisu konkurencija vulkani, koralni grebeni, kanjoni i jezera, pa glasajte za njih da ne biste ugrozili Đavolju varoš.
FENOMEN
PRIRODNU atrakciju na dvadesetak kilometara od Kuršumlije čine 202 zemljane figure, visine od tri do 15 metara i širine od pola do tri metra. Figure imaju neobične kape na vrhovima, što im daje oblik ljudskih figura. Mistiku ovog prirodnog fenomena upotpunjuju izvor kisele vode i divlja priroda sa potokom kojim teče voda jarko-crvene boje.
„Planinka“ je uložila pola miliona evra za uređenje prilaza Đavoljoj varoši koji je sada prokrčen, osvetljen, izgrađen je vidikovac, a pored crvenog potoka se organizuje „Piknik sa đavolom“.
26/12: Ekološke zapovesti
12. Ekoloških zapovesti:
1.Ne ocekuj od prirode više nego što si joj dao (priroda)
2.Zaštiti planetu ovu, druge nememo niti cemo dobiti novu (planeta)
3.Brini o vazduhu pre nego što ga ugledaš (vazduh)
4.Koristi izvor tako da vodu možemo piti i na recnom ušcu (voda)
5.Znaj da zemlja daruje samo kad um caruje (zemlja)
6.Seti se da je živort drveta zalog za drvo života (biljke)
7.Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu od povratka sa juga (životinje)
8.Uracunaj cenu ocuvanje prirode u cenu svakog proizvoda (tehnologija)
9.Ne traži rupu u zakonima prirode (energija)
10.Misli više o otpadu da ne završimo na njemu (otpad)
11.Gradeci ne otimaj, vec deli sa prirodom (razvoj)
12.Cuvaj sredinu da bismo izbegli kraj (covek)
Izviđači Bora :)
1.Ne ocekuj od prirode više nego što si joj dao (priroda)
2.Zaštiti planetu ovu, druge nememo niti cemo dobiti novu (planeta)
3.Brini o vazduhu pre nego što ga ugledaš (vazduh)
4.Koristi izvor tako da vodu možemo piti i na recnom ušcu (voda)
5.Znaj da zemlja daruje samo kad um caruje (zemlja)
6.Seti se da je živort drveta zalog za drvo života (biljke)
7.Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu od povratka sa juga (životinje)
8.Uracunaj cenu ocuvanje prirode u cenu svakog proizvoda (tehnologija)
9.Ne traži rupu u zakonima prirode (energija)
10.Misli više o otpadu da ne završimo na njemu (otpad)
11.Gradeci ne otimaj, vec deli sa prirodom (razvoj)
12.Cuvaj sredinu da bismo izbegli kraj (covek)
Izviđači Bora :)
23/10: Voli Srbiju - ne zagađuj je!
DR SAŠA DRAGIN, MINISTAR
Ekologija i zaštita životne sredine su uz energetiku one teme kojima se poklanja velika pažnja u razvijenim zemljama, ali se o njima sve više razgovara i kod nas. Razloga za to ima mnogo, jer Srbija je zemlja sa velikim brojem ekoloških problema, od zagađenja vode, tla i vazduha, divljih deponija, sve do ugrožavanja biljnog i životinjskog sveta i, naravno, zdravlja ljudi.
Stoga i ne čudi odluka da se ponovo formira Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje je radom u samo nekoliko meseci potvrdilo neophodnost postojanja. O radu ministarstva, planovima, najaktuelnijim događajima razgovarali smo sa ministrom zaštite životne sredine dr Sašom Draginom. Prvi ekolog Srbije osvrnuo se na Šestu ministarsku konferenciju « “Životna sredina za Evropu”, koja je održana u Beogradu od 10. do 12. oktobra.
-Reč je o najvažnijem političkom i privrednom događaju u Srbiji, još od Samita nesvrstanih, na kojem je učestvovalo 2.500 delegata iz 51 zemlje, što već dovoljno govori - kaže za “Dnevnik” Saša Dragin. - Naša zemlja je pokazala da može da organizuje ovako velike i važne skupove, a doprinos konferencije je višestruk. Ponovo smo dobili laskavu titulu lidera u zaštiti životne sredine i isključivo zahvaljujući zalaganju naše zemlje proces “Životna sredina za Evropu” će se nastaviti. Uz to, u Beogradu je definisana politika zaštite životne sredine koja će biti aktuelna u narednih tri do pet godina u zemljama UNECE regiona koji obuhvata zemlje Evrope, Kavkaza, SAD i Kanadu. Zaokružen je jedan proces u kome su nastajale brojne konvencije u zaštiti životne sredine. Osim ekološkog, ne treba zanemariti ni ekonomski doprinos ove konferencije. Oko 3.000 ljudi je platilo boravak i hotel, trošilo novac. Gruba procena kaže da je u tih nedelju dana u Beogradu ostalo 150 miliona dinara samo na ime smeštaja učesnika, a to je veliki input za naš turizam.
Na konferenciji je doneta odluka o osnivanju Regionalnog centra za praćenje klimatskih promena u regionu Jugoistočne Evrope, sa sedištem u Beogradu. Osnovni zadatak centra biće da se u saradnji sa regionalnim zemljama izradi Okvirni akcioni plan za klimatske promene u regiji jugoistočne Evrope.
- Mi smo letos imali situaciju da zagađivači koji su, da tako kažem, ubili jednu reku, kažu da nemaju para da ulože u prečistače otpadnih voda, a voze užasno skupa službena vozila koja koštaju više nego prečistač - ističe ministar Saša Dragin. - To je, po meni, pitanje svesti, jer vlasnici tih fabrika, koje smo morali da zatvaramo zbog zagađenja, kao da ne razmišljaju da njihove porodice žive svega pet kilometara od mesta gde je iz fabrike izlivena opasna materija u reku. Kakav je to čovek kome se deca truju, a on vozi skup automobil i ne ulaže u pogon i prečistače!
Jedan od slogana završene Ministarske konferencije u Beogradu, koji bi trebalo svi da imamo na umu, je “«Voli Srbiju - ne zagađuj je, to je kuća u kojoj treba da žive i naša deca “. Ministar Dragin naglašava da granice važe samo za čoveka, a da za prirodu ili atmosferu granica nema pa je jako važno naučiti, znati i zaista poštovati prirodu.
- Moj posao bi bio mnogo lakši ukoliko bi svaki građanin naše zemlje uradio sve što je u njegovoj mogućnosti da ne zagađuje okolinu - ističe on. - Nastojanje da smanjite zagađenje, sačuvate okolinu, nije samo posao države, već je i obaveza svakog pojedinca, obrazovne ustanove, preduzeća. Stoga je neophodno raditi na razvijanju ekološke svesti. Ako u školama imamo izborne predmete kao veronauku, građansko vaspitanje, zašto ne bi imali i predmet koji se zove “razvoj ekološke svesti” ili “ekologija”. Stoga su beogradskoj konferenciji prisustvovali i ministri prosvete.
Na samom početku svog rada Ministarstvo zaštite životne sredine poslalo je jasnu poruku zagađivačima da više neće moći neodgovorno da se ponašaju prema okolini. Inpektori su imali mnogo posla, pojedini pogoni su privremeno zatvarani, a odgovorni kažnjavani.
- Prvi put je neko u ovoj zemlji uhapšen zato što je zagađivao životnu sredinu i na to ljudi moraju da se naviknu - kaže Dragin. - Ne može da postoji različit kriterijum prema različitim sektorima. Predstoji niz izmena i dopuna zakona, pre svega u domenu kažnjavanja zagađivača i onih koji krše propise. Kazne će biti mnogo veće, čak od 10 do 30 puta. Uz to, pojačaćemo rad inspekcijske službe, zaposlećemo 50 novih inspektora, koji će stalno biti na terenu. Nama nije cilj da zatvaramo firme, već da edukujemo ljude da svoje poslovanje usaglase sa zaštitom životne sredine.
Dragin ističe da su osnovna četiri cilja njegovog ministarstva rigorozan inspekcijski nadzor, brzo usaglašavanje zakonodavstva sa propisima EU, rešavanje “crnih” tačaka u Srbiji i podizanje svesti građana. Kao “crne tačke Srbije” on navodi Bor, Pančevo, Veliki bački kanal, Obrenovac, Kostolac i Smederevo.
Aleksandra Brzak / Politika
Ekologija i zaštita životne sredine su uz energetiku one teme kojima se poklanja velika pažnja u razvijenim zemljama, ali se o njima sve više razgovara i kod nas. Razloga za to ima mnogo, jer Srbija je zemlja sa velikim brojem ekoloških problema, od zagađenja vode, tla i vazduha, divljih deponija, sve do ugrožavanja biljnog i životinjskog sveta i, naravno, zdravlja ljudi.
Stoga i ne čudi odluka da se ponovo formira Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje je radom u samo nekoliko meseci potvrdilo neophodnost postojanja. O radu ministarstva, planovima, najaktuelnijim događajima razgovarali smo sa ministrom zaštite životne sredine dr Sašom Draginom. Prvi ekolog Srbije osvrnuo se na Šestu ministarsku konferenciju « “Životna sredina za Evropu”, koja je održana u Beogradu od 10. do 12. oktobra.
-Reč je o najvažnijem političkom i privrednom događaju u Srbiji, još od Samita nesvrstanih, na kojem je učestvovalo 2.500 delegata iz 51 zemlje, što već dovoljno govori - kaže za “Dnevnik” Saša Dragin. - Naša zemlja je pokazala da može da organizuje ovako velike i važne skupove, a doprinos konferencije je višestruk. Ponovo smo dobili laskavu titulu lidera u zaštiti životne sredine i isključivo zahvaljujući zalaganju naše zemlje proces “Životna sredina za Evropu” će se nastaviti. Uz to, u Beogradu je definisana politika zaštite životne sredine koja će biti aktuelna u narednih tri do pet godina u zemljama UNECE regiona koji obuhvata zemlje Evrope, Kavkaza, SAD i Kanadu. Zaokružen je jedan proces u kome su nastajale brojne konvencije u zaštiti životne sredine. Osim ekološkog, ne treba zanemariti ni ekonomski doprinos ove konferencije. Oko 3.000 ljudi je platilo boravak i hotel, trošilo novac. Gruba procena kaže da je u tih nedelju dana u Beogradu ostalo 150 miliona dinara samo na ime smeštaja učesnika, a to je veliki input za naš turizam.
Na konferenciji je doneta odluka o osnivanju Regionalnog centra za praćenje klimatskih promena u regionu Jugoistočne Evrope, sa sedištem u Beogradu. Osnovni zadatak centra biće da se u saradnji sa regionalnim zemljama izradi Okvirni akcioni plan za klimatske promene u regiji jugoistočne Evrope.
- Mi smo letos imali situaciju da zagađivači koji su, da tako kažem, ubili jednu reku, kažu da nemaju para da ulože u prečistače otpadnih voda, a voze užasno skupa službena vozila koja koštaju više nego prečistač - ističe ministar Saša Dragin. - To je, po meni, pitanje svesti, jer vlasnici tih fabrika, koje smo morali da zatvaramo zbog zagađenja, kao da ne razmišljaju da njihove porodice žive svega pet kilometara od mesta gde je iz fabrike izlivena opasna materija u reku. Kakav je to čovek kome se deca truju, a on vozi skup automobil i ne ulaže u pogon i prečistače!
Jedan od slogana završene Ministarske konferencije u Beogradu, koji bi trebalo svi da imamo na umu, je “«Voli Srbiju - ne zagađuj je, to je kuća u kojoj treba da žive i naša deca “. Ministar Dragin naglašava da granice važe samo za čoveka, a da za prirodu ili atmosferu granica nema pa je jako važno naučiti, znati i zaista poštovati prirodu.
- Moj posao bi bio mnogo lakši ukoliko bi svaki građanin naše zemlje uradio sve što je u njegovoj mogućnosti da ne zagađuje okolinu - ističe on. - Nastojanje da smanjite zagađenje, sačuvate okolinu, nije samo posao države, već je i obaveza svakog pojedinca, obrazovne ustanove, preduzeća. Stoga je neophodno raditi na razvijanju ekološke svesti. Ako u školama imamo izborne predmete kao veronauku, građansko vaspitanje, zašto ne bi imali i predmet koji se zove “razvoj ekološke svesti” ili “ekologija”. Stoga su beogradskoj konferenciji prisustvovali i ministri prosvete.
Na samom početku svog rada Ministarstvo zaštite životne sredine poslalo je jasnu poruku zagađivačima da više neće moći neodgovorno da se ponašaju prema okolini. Inpektori su imali mnogo posla, pojedini pogoni su privremeno zatvarani, a odgovorni kažnjavani.
- Prvi put je neko u ovoj zemlji uhapšen zato što je zagađivao životnu sredinu i na to ljudi moraju da se naviknu - kaže Dragin. - Ne može da postoji različit kriterijum prema različitim sektorima. Predstoji niz izmena i dopuna zakona, pre svega u domenu kažnjavanja zagađivača i onih koji krše propise. Kazne će biti mnogo veće, čak od 10 do 30 puta. Uz to, pojačaćemo rad inspekcijske službe, zaposlećemo 50 novih inspektora, koji će stalno biti na terenu. Nama nije cilj da zatvaramo firme, već da edukujemo ljude da svoje poslovanje usaglase sa zaštitom životne sredine.
Dragin ističe da su osnovna četiri cilja njegovog ministarstva rigorozan inspekcijski nadzor, brzo usaglašavanje zakonodavstva sa propisima EU, rešavanje “crnih” tačaka u Srbiji i podizanje svesti građana. Kao “crne tačke Srbije” on navodi Bor, Pančevo, Veliki bački kanal, Obrenovac, Kostolac i Smederevo.
Aleksandra Brzak / Politika
