Mački je za normalan rast i razvoj, te održavanje zdravlja potrebna hrana koja se sastoji od: bjelančevina, ugljikohidrata, masti, vitamina, minerala, i naravno vode. Bjelančevine su osnovni sastojci građe tijela. Od njih je sazidan čitav organizam. Ugljikohidrati i masti izvor su, u prvom redu, energije potrebne za rad organizma, a sve pretvorbe hrane u materiju od koje je organizam sazidan, ili u energiju koju organizam troši za samoodržanje ili bilo kakav rad, zbivaju se djelovanjem enzima uz katalizatorsku pomoć određenih vitamina i minerala.

Meso je osnovni izvor bjelančevina, ali ima ih mnogo i u jajima, mlijeku i mliječnim prerađevinama, a ponešto ima i u hrani biljnog podrijetla. Nije svejedno koji dio mesa mačka jede. Neki dijelovi su bogatiji esencijalnim aminokiselinama, dok su neki oskudniji. Mačka koja si sama traži hranu, svojim instinktom izabire dijelove mesa koji su bogatiji trenutno joj potrebnim aminokiselinama. Probavni organi mačke ne mogu dobiti iz svake hrane sve bjelančevine. Slijedeća tablica pokazuje približnu iskoristivost bjelančevina iz različitih izvora hrane životinjskog podrijetla:

Meso (konjsko, govedsko, pileće, svinjsko) – Više od 95 %

Svježe ponutrice (predželuci, plića, jetra) – 90 do 95 %

Hrskavica – 94 %

Riblje brašno – 83 do 89 %

Mlijeko i mliječni proizvodi – Oko 95%

Jaje – 50 do 70%

Mlade mačke u vrijeme rasta i razvoja traže više bjelančevina od odraslih koje su završile svoj razvoj. Starim mačkama treba više hrane, a to znači i bjelančevina, da bi organizam dobio onoliko koliko mu zapravo treba. Povećanu količinu bjelančevina trebaju i gravidne mačke, a jednako tako i kod dojenja. Povećana je potreba i tijekom bolesti, a posebno u dobu kada se mačka oporavlja jer tada organizam nadoknađuje izgubljenu tjelesnu masu i energiju.

Ugljikohidrati su glavni nositelji aktivne energije potrebne da organizam obavlja neki rad. Od ugljikohidrata su sazidane biljke pa je hrana biljnog podrijetla prvenstveno ugljikohidratna. Životinjske ugljikohidrate nazivamo jednim imenom glikogen. Glikogenom je najbogatije konjsko meso, a gledano po vrstama mesa, najbogatija su jetra, srčani mišić pa tek onda čisto meso.

Pod skupinom masti podrazumijevamo različite masne tvari koje čine 10% kemijskog sastava normalnog životinjskog tijela. Masti se nalaze u organizmu u dva oblika: kao pričuvna mast koja predstavlja energetsku zalihu  i kao tkivna mast koja služi kao građevni element. Pričuvnu mast organizam dobiva na dva načina. Jedan je pretvaranje viška glikogena u masne tvari. Drugi je način direktna opskrba masnoćama iz hrane. Zimi, kad organizam treba veliku količinu energije za održavanje vlastite topline potrebno je u hrani dodati više masnoća. Mast je također i otapalo u kojem se nalaze otopljeni neki vitamini koje organizam mora dobiti hranom i bez kojih nema zdravlja, pa ni života. To su vitamini A, D, E i K.

I mi macke se zaljubljujemo i volimo. Evo postavicu per lepih ljubavnih melodiju u nadi da ce ih izabranica mog srca sa cetvrtog sprata barem cuti. Ujedno svima zelimd a cestitam dan zaljubljenih.

U kući su svi nešto stalno radili a i kad ne bi, bili su van nje. Neki na poslu,drugi u školi a pojedini u obdaništu, samo sam ja stalno bio prisutan. Većinu vremena bih prespavao, resto bih se igrao bilo čime, uvek bi deca ostavila po nešto i za mene. Bez obzira na sve to ponekad sam se osećao jako usamnjen. Ostavljali su oni meni sve što mi je bilo potrebno: hranu, vodu, ćebence… ipak ja sam bio sam i nista nije bilo kao kad bi oni bili pored mene. Par puta sam čak i pomislio da ih zamolim da mi nabave neko drušvo,ali vrlo brzo sam shvatio da to i nije tako pametno. Pored loma koji bi stalno pravili, postajala je opasnost i da drugog ukucana zavole više od mene.
Leto je prošlo i postajalo je jako hladno. Imao sam ćebence i ono je bilo jako toplo, ali kad bi slučajno palo ne bi imao ko da me pokrije. Otkrio sam novi izvor toplote. Radijator u kuhinji je bio jako topao i baš mi je prijalo da svoje slobodno vreme provodim tamo, a i pogled je bio izvanredan. Ulica a i stanovi iz komšiluka super su se videli. Doduše nista zanimljivo se tamo nije dešavalo, sve do jednog dana kada… ležao sam i hvatao me je prvi san. Najednom učini mi se da sam na trenutak ugledao nešto slicno sebi. Da li je to preko puta bila lepa maca ili sam ja to sanjao? Podigoh glavu jos jednom nebih li potvrdio ili demantovao svoju konstataciju ali nije bilo nikoga. Sigurno sam sanjao! Preklopih šape i legoh na njih spremajuci se da utonem u dubok san. Ne znam zašto ali nešto mi nije dalo mira. Podigoh glavu i nastavih da gledam u prozor preko puta mene. Već sam izgubio svaku nadu da ona zaista postoji kad eto je! Znao sam da sve nije bio samo san! Znao sam da ima još neke usamnjene duše koja očajnicki traži društvo. Na komšiskom prozoru stajala je predivna maca. Bila je nešto svetlije dlake nego moje, zelenih očiju i sa belom portiklicom oko vrata. Bila je tako lepa. Svoj mačiji pogled  nisam nikako mogao da spustim sa nje. Ona je stajala na svom radijatoru i posmatrala svet sa “visine”. Par puta pokušavao sam da joj mahnem repom, podignem šapu ali ništa. U početku sam mislio da me nije videla, medjutim kako je vreme odmicalo shvati sam da je nemoguće da me nije primetila. Pravila se važna i ignorisala me. To me nije obeshrabrilo. Iz dana u dan u odredjeno vreme čekao sam na svom radijatoru nebih li je video. I ona je dolazila redovno. U jednom momentu mahnu repom u vidu pozdrava… i tako poče nasa priča. Ukućanima ništa nisam pričao, ali vrlo brzo se sve saznalo. Poglede i nemo mjaukanje razmenjivali smo svaki dan, ali ništa više od toga nije bilo moguće. Bila je tako blizu a u istom momentu i tako daleko.

Naša ljubav jačala je iz dana u dan ali ništa drugo nije bilo moguće. Ja sam se u početku nadao ne znajući da se moja “mama” i njena “mama” poznaju. Kad su saznale šta se dešava medju nama njena “mama” rekla je mojoj da je ona još mala i da nije za mene. Moja “mama”  jako je branila moj stav, da sam i ja jako mlad. Ipak ja sam imao godinu i po a ona skoro godinu. U početku su mi smetale njihove rasprave ali vremenom sam shvatio da su se njih dve samo šalile, na moju i njenu srecu…

Dani su odmicali jedan za drugim i ja sam se već privikao na ukućane kao i oni na mene. Nije nam tako dugo trebalo da shvatimo šta ko voli a šta kome smeta. Među nama rađala se ljubav puna razumevanja. Dovoljno je bilo da ih pogledam ili oni mene da bi odmah shvatili šta mi u stvari treba. Postao sam mezimac moje “mame” i reči među nama nisu bile potrebne. Njen nežan pogled pun ljubavi prema meni govorio je više od bilo kojih reči.Vrlo brzo postao sam centar njenog sveta i imao svu potrebnu ljubav koje je ispunjavala moje mačije srce. Svaki dan bi me prvo poljubila čim bi došla sa posla, ali ne samo tad, gde god bi pošla i koliko god bi malo bila odsutna, vraćala bi se kući puna radosti što me vidi, bez obzira na kratko vreme koje je bila odsutna.

Kupovala mi je razne ukusne kesice hrane,vitamine i sve šta god bi čula da mi je potrebno da bi moja sreća bila kompletna. Ubrzo sam dobio i lepu ogrlicu i to ne jednu već tri: crvenu, plavu i crnu. Svaki dan me je ulepšavala. Kupala me je,četkala i menjala mi ogrlice skoro svakog dana. Kad god bi nam neko došao u posetu, ona bi me pokazivala svima, hvalila se sa mnom i pričala koliko me voli i koliku sam sreću uneo u njen život. U početku baš i nisam voleo to njeno društvo koje je stalno dolazilo. Od nekih sam se plašio, neki mi se nisu dopadali, pojedini su joj čak pricčali da sam joj ja samo smetnja. Najgori su bili dečiji rođendani. Ta deca nisu imala granice u svojoj dosadi ali i tu sam našao rešenje. Čim oni na vrata, ja se sakrijem u neko ćoše pa oni neka me nađu ako mogu!

Sve u svemu vrlo brzo moja korpa za spavanje koju mi je kupila nije mi više bila potrebna. Najslađe mi je bilo da legnem kod nje i spavam sa njom. Bilo mi je toplo,bila je srećna i ona kao i ja. Svakakve gluposti mi je dozvoljavala da radim i vrlo retko vikala na mene, i to samo onda kad bih baš preterao. Imao sam par prijatelja koji su živeli u istoj zgradi gde i ja ali oni nisu baš prolazili najbolje. Voleli bi ih kratko vreme a onda odbacili što na svu sreću nije bio slučaj sa mnom.

I tako, drugari moji, vremenom sam saznao da je moja “mama” bila jako tužna i usamnjena dok  ja nisam došao,ali od kako sam se pojavio ona priča samnom kao sa čovekom a ne sa mačkom. Prvo je bilo jako naporno slušati je ali kako kažu : “živ se čovek (mačka) na sve navikne”, pa tako i ja! Sve u svemu sad i ja njoj pričam i jadam se. Ponekad joj treba dosta vremena da razume svaki moj mjauk ali … dovoljno je da nežno zamjaučem i poljubim je (tj.liznem) i sve će mi pružiti. Najviše od svega mi se svidja kad svima kaže da smo mi mačke pametnije od bilo kakvog psa, što i jeste istina bez lažne skromnosi, ili kad kaže da niko nije kao ja i da sam ja jedinstveni i nezamenljivi mačor.

To je priča o meni i mojoj “mami”,kako ja volim da je zovem, ima tu jos dosta toga da se priča, ali za sada toliko od mene. Sve u svemu ja nju volim kao i ona mene! Mislim, društvo šta je tu tako teško shvatiti!!!!