Bor grad INFO

Prilažemo i kompletan tekst Zapisnika sa sastanka koalicionih partnera od 24. jula 2008.

Kao i što je uglavnom pravilo, sve što se dešava u državnom vrhu automatski se prenosi i na nas obične gradjane, na ovaj ili onaj način.

Zbog trenutne situacije oko sudbine borskog bioskopa „Zvezda”, direktor ove ustanove Dragan Stojanović, za Bor-grad INFO, je rekao:

„Postoji odluka da se pripojimo, Centru za kulturu. Sve što je bilo potrebno obavili smo i uredno dokumentovali. Ministarstvo privrede je odgovorilo 3. maja 2007.(Broj 023-02-360/2007-01) u kome se kaže da Agencija za privatizaciju i Ministarstvo kulture podržavaju ovu inicijativu. Napomenuli su nam da je potrebno da dostavimo odredjenu dokumentaciju, koju smo mi od tada, već tri puta slali. Poslednji put 15. maja 2008. I sada čekamo.”

Medjutim situacija je sasvim drugačija i naš sagovornik dodaje: „Agencija nas sada juri da podnesemo odredjenu dokumentaciju kako bi što pre započeli proces privatizacije. Po 2-3 puta dnevno nas pritiskaju, iako postoji gore navedena dokumentacija i obaveza Ministarstva da konačno odgovori. Kada pozovemo Ministarstvo niko ništa ne zna. Niko ne zna gde je naš predmet. Opravdanje je da su se službenici promenili, da su neki otišli na godišnji odmor itd.

Ovakve pritiske kao za protekle tri godine nikada nisam imao, i plašim se da je „posao već sklopljen” a da nas niko neće ništa ni da pita.“

„Ne verujem da bi budući gazda, nastavio da se bavi ovim poslom jer je trenutno to neisplativ posao. Medjutim kao što se dešava po drugim gradovima, sačekaće se i ovaj izuzetan poslovni prostor će dobiti na vrednosti i preprodajom će višestruko zaraditi. Bez obzira što je situacija teška, mislim da je ovo izuzetan kapital koji treba da ostane u vlasništvu grada Bora i njegovih gradjana. Ovih 700 kvadrata korisne površine su izuzetno vredna stvar.” - kaše naš sagovornik i dodaje: „Lično ću učiniti sve da bioskop ne ide u privatizaciju i koliko je u mojoj moći učiniću sve da ostane gradu Boru. Ukoliko moćnici ipak pobede, povući ću se. Moj potpis neće stajati na dokumentu koji otima bioskop od grada.”

Inače ono što je direktor Dragan Stojanović uradio za Bioskop „Zvezda”je za svaku pohvalu. Iako troškovi poslovanja nisu veliki (u odnosu na druge ustanove) nemaju veliku finansijsku podršku. Iz uštedjenih sredstava su kupili novu opremu u vrednosti od oko 200.000 dinara. Već šest meseci nisu primili platu koja iznosi 5.000 dinara, ali doprinose redovno namiruju. Tri radnika bioskopa „Zvezda” rade sve poslove od čisčenja, ribanja, pregovaranja, puštanja filmova, popravke krova, jurnjave za lopovima koji kradu bakarne oluke … i kao tri musketara ostaju prepušteni sami sebi u borbi za bioskop. „Velikih problema imamo ali ne želimo da otperećujemo gradjane. Ali evo jednog primera. Iako Opština Bor ima obavezu odn. dogovor je da nam plaća grejanje (50.000 mesečno) tu ima problema i kašnjenja. Kako se koji direktor promeni u Toplani tako nas tuži za dug. Kasnije se sve to reši a mi ostajemo opterećeni sudskim troškovima koje vraćamo od ličnih dohodaka. Mislim da se za bioskop može puno uraditi i pomoći. Takodje mislim da gradjani žele da bioskop ostane u vlasništvu grada, zato i ovo radimo. Ja sam trenutno na godišnjem odmoru, ali ipak dolazim na posao jer imamo puno obaveza koje treba uraditi.Inače radimo 365 dana u godini, ne znamo šta je vikend a nemamo ni približno primanjima zaposlenih iz ostalih javnih ustanova, a koji dobro znaju šta su i dobre plate, i vikendi i godišnji odmori. Mi ne tražimo puno. Naši troškovi poslovanja su oko 100.000 dinara. Bioskop „Zvezda” je do sada dokazao svoj rad. Uvek su veliki hitovi vrlo brzo dolazili u Bor. I nismo prekidali tu tradiciju nikada. Možemo dobro da radimo i da gradjani uživaju kao nekada.”

„Ako se i dalje agonija nastavi, i ministarstvo ne pošalje odgovor, jedino što nam ostaje je to da gradjani na vreme napišu peticiju koju ćemo direktno proslediti Vladi Srbije, jer ne verujem da drugih šansi ima da se sačuva ovaj naš biser. Naravno sve to ako grad i gradjani Bora to žele.”

Bor-grad INFO predlaže potpisivanje peticije, i da ako dodje do privatizacije, da se svi zainteresovani skupe, da se napravi konzorcijum i da Bioskop „Zvezda” bude akcionarsko društvo u vlasništvu gradjana Bora.

Grad Bor čeka formiranje nove koalicije. Stranački prvaci su dali izjave. Svi osim predstavnika SRS-a. Prilog TV Bor, 06.avgust 2008.

BOR - Studenti Geografskog fakulteta iz Beograda otkrili su u borskom selu Donja Bela Reka više pećina sličnih čuvenoj Vratni kod Negotina i slapove neobične lepote.

- Na Vratnu liči i još l949. godine kaptirana pećina sa zdravom pijaćom vodom, kojom se snabdeva polovina gradskog područja Bora. Naišli smo i na zadivljujuće slapove i retke naslage prerasti, u čijem okruženju uspeva biljka koju seljaci nazivaju “vanzemaljski čaj” - kaže student Aleksandar Petrović.

Mladi geografi fascinirani su i pećinom sa podzemnim jezerom, dubokim tri metra i površine 15 kvadrata. Domaćin projekta Stanoje Savić kaže da su, prema legendi, na ovom prostoru, na Markovom kamenu, Rimljani pronašli ogromnu količinu zlata.

Studenti Nikola Igarčev, Aleksandar Spalević, Ratomir Veselinović, Katarina Kopčić i Jovana Mitrović ostali su, kažu, bez daha kad su se upoznali sa Devojačkom pećinom, Gornjim vrelom i Surdupom. U jami Bukovički potok tek će da započnu istraživanja. Iduće godine u avgustu studentima će se pridružiti i njihovi profesori.

Autor: BRANA FILIPOVIĆ

Iako su ih gradski oci zaboravili, izviđački odred „Čoče“ je najbolja i najuspešnija društvena organizacija u Boru

BOR - Do bivaka borskih, zaječarskih i niških izviđača, kada se krene iz Bora preko Borskog jezera, vozi se asfaltnom putem skoro 50 kilometara. Tamo gde je konačište borskih šumara, na oko 1.000 metara nadmorske visine, ispod razgranatih, starih krošnji jela i borova, izviđači su postavili svoje šatore, založili logorsku vatru, podigli osmatračnice i ceo kraj pripitomili za jednonedeljno bivakovanje. Oni se, na mestu zaklonjenom od vetrova, obučavaju raznim veštinama i spremaju se za preživljavanje u prirodi. Nije kao nekad, sada je pod šatorima i struja, trešti muzika, kompjuteri se ne isključuju. Ipak, izviđač ne može da bude svako: potrebno je u najkraćem mogućem vremenu postaviti šator, snaći se u prostranstvu planine sa busolom, napraviti konačište, pronaći i spremiti hranu u šumi…

- Družimo se od jutarnjeg podizanja zastave i pevanja himne do ponoći. Kraj logorske vatre čuje se gitara i pesma, tražimo gljive i lekovite travke, učimo se topografiji, vezivanju u čvor, spremamo se za republička takmičenja. Hoćemo da budemo među najboljima - priča Milutin Lađević, učenik OŠ „Sveti Sava“ iz Bora koji je drugi put na Dubašnici.

Milan Stefanović je srednjoškolac, prvi put je u ovom bivaku, ali je iskusan izviđač, spreman ga svaku vežbu i akciju. Objašnjava kako u Nišu postoji sedam odreda i kako su se pročuli u zemlji po organizaciji evropskih i svetskih takmičenja.

- Bivakuje 50 izviđača, nekada ih je bilo dosta više. Prva dva dana kiša je padala kao iz kabla. Morali smo da napustimo šatore i preselimo se u šumarsku kuću. Nije nam bilo milo. Mi smo deca prirode i ona je naš dom-govori starešina bivaka Goran Veljković.

Paja Paškovski je borska izviđačka legenda. Jedan je od osnivača odreda „Čoče“ sa stažom od 30 godina. S ponosom pokazuje knjižicu broj sedam. Kad zatreba postaje prvoklasni kuvar, ostaje da čuva kamp kad poletarci i pčelice odu duboko u šumu na zadatak, sređuje i čisti, uči najmlađe.

- Ništa mi nije teško. Eh, što ne mogu na takmičenja. Doneo sam od kuće orahovaču, pa pokatkad cugnem, tek da krv prostruji - veli Paja i pokazuje nam maskotu bivaka psa Alfu, osvajača pregršt zlatnih medalja na državnim prvenstvima pasa svih rasa.

Vlastimirka-Mikica Stepić je načelnik odreda „Čoče“ i domaćin bivaka. Žali se na opštinske oce što već pet godina ne haju za izviđačke prostorije, pa se „deca potucaju od nemila do nedraga“. Očekuje da se neko važan smiluje i pomogne godinama najuspešnijoj društvenoj organizaciji ne samo u Boru.

IZVIĐAČ SOKOLOVOG OKA

Sedam godina sam izviđač i time se ponosim. Jeste da sam, kako novinari pišu, naslednica legendarne Jasne Šekarić i da pored učenja svakodnevno treniram u streljani, ali nikada neću napustiti društvo iz odreda „Čoče“. Događalo se da ujutru odem na takmičenje, a uveče, okićena medaljama, vratim se u tabor, pod svoj šator. Opuštanje u planini pomaže, smiruje. Ne, nisam ovde donela vazdušni pištolj. Zasad jedva čekam da Jasna osvoji odličje u Kini, a, verujem, biće vremena i za mene. Tek sam treći razred Gimnazije - kazuje Bobana Veličković, juniorska reprezentativka Srbije u streljaštvu i naša najveća nada u tom sportu.

Autor:
Brana Filipović